30.04.2021.

Јао нама, када је Господ наш један те исти, зар и готово сви ми нисмо једни те исти! Он је такав у љубави према нама, у смирењу и дуготрпљењу; а ми смо исти у љубави према свету, у гордости, злопамћењу и неуздржању! Он је један те исти у жељи да нас спасе Својом Крвљу; а ми смо једни те исти у нежељењу да одустанемо од безумних прохтева тела и крви! Сада се кајемо и плачемо због грехова, а сутра смо спремни да се стрмоглаво бацимо у тај исти бездан! Године поштујемо, а гресима смо још у младалачкој снази; испраћамо једне за другима, ка гробу пријатеље и познанике, а на свој гроб и не помишљамо. О греху, откуда ти толика сила да нас тако тиранишеш? О страсти, откуда вам право да нас тако некажњено водите ка дну ада? „Сине човечји“, питао је једном Господ пророка, пред којим је било поље мртвачких костију, „хоће ли оживети ове кости?“ (Јез. 37, 3). А ми, Господе, осмелићемо се да упитамо Тебе Самога, хоће ли оживети кости наше? Хоће ли устати из гроба наш унутрашњи човек? Хоће ли бити краја нашој разузданости? Хоће ли икада доћи „дан“ нашег „спасења“?

28.04.2021.

Упутите своје уздахе и сузе Христу, и то ће бити најпријатнија жртва Господу, Који страда за нас: врло брзо ћете осетити Његову благонаклоност према вама, због вашег срдачног дара: мир у души, који превазилази сваки ум (Флп. 4, 7), и небесна тиха радост ће вам објавити да ваша жртва скрушеног и смиреног срца није презрена, већ да ју је Господ примио у наднебески и умни Свој Жртвеник. Очистивши се од грехова, ове вечери која је пред нама, у светој тајни покајања, уколико се неко још увек није до сада очистио, ви ћете се удостојити да се сутра причестите Његовим Телом и Крвљу: да вас ова Вечера Љубави сједини са Оним, Ко је заповедио да се врши у Његов спомен, да вас увек подсећа на Његову безграничну љубав према нама и да вам да снаге да проведете наредне дане свето, у духу пламене љубави према Господу, који је Своју душу дао за нас. Амин.

25.04.2021.

Ускоро ћемо, браћо, морати да станемо пред нашег Цара; Како ћемо стајати ако на нама не буде обиљежја царске службе – Крста? Ускоро ћемо и ми, духовни ратници, имати духовну смотру на Голготи; како се појавити пред лицем Вође, без главног оружја – Крста? Испит наше вјере и љубави ускоро ће почети у подножју Христовог гроба; можемо ли очекивати успјех ако у рукама немамо једини инструмент небеске мудрости – Крст?

11.04.2021.

Христос своју безграничну љубав према нама доказује тиме што Он, будући да је истинити Бог, који седи на Престолу славе Своје, силази са Неба на земљу, постаје човек, ступа у мучне услове људског живота, трпи лишавања, жалости, напоре, више од тридесет година носи се мишљу да треба да тешко пострада на Крсту, три и по године трпи поред себе Јуду, Свога издајника, и према њему се односи као према пријатељу, а на крају бива изложен најужаснијим понижењима, мучењима, смрти – и уз све то нимало не бива охлађен у својој љубави према људском роду, који Га је довео до Крста!

01.04.2021.

Без смирења нема спасења, зато што само тада све наше врлине имају цијену у очима Божијим, када су утврђене на смирењу. Смирени човјек што више добија, то је више захвалан Богу и свјеснији је сопствене ништавности. Само смирењем се умножавају дарови благодати и једино смирени не пада, зато што се он држи ниже од свих тако да нема гдје да падне.

28.03.2021.

Дакле, учите се, расуђујте, пазите, стремите да схватите. Читав живот, читав век се учите. Грех је не учити се, зато што незнање доводи људе до великих грехова. Исус Христос је дошао на земљу пре свега да би се ми учили, расуђивали, пазили. Исус Христос је светлост, светлост за читав свет и за све који су жедни Његовог божанског учења. Амин.

23.03.2021.

Ова молитва се састоји из свега десет молби, међутим, она својим покајничким духом и способношћу да приводи човека у сакрушење срца, превазилази многе друге молитве, због чега је и прихваћено да се чита током Великог поста, када нас Црква призива на обновљење душе, на подвиг самоиспитивања, усиљену молитву и покајање, на очишћење својих грехова. Свака њена реч наилази на отклик у нашој души и помаже нам да схватимо своје пороке и зажелимо врлине, и орасположује нас на молитвено обраћање Богу за помоћ у борби са својим страстима. Састављач ове молитве, преподобни Јефрем Сирин, читав живот је плакао, и стога је она испуњена тако дубоким осећањем које побуђује на покајање и утеху.