У наше дане ђаво је присутан готово свуда у свету. Свуда се пробио, помоћу таквих страсти о којима је боље и не говорити, помоћу срамних грехова, разврата, злочина, трговине дрогом, окултизма, развода, ратова, грађанских конфликата и много, много чега другог. Тамо где нема истинске вере у Христа, он дрско насрће и гази све пред собом.
Све се ово не догађа просто случајно, или као последица некаквих геополитичких и економских околности. Ово је плес смрти, куга коју ђаво доноси у оне земље које су одбациле Христа и протерале Његово учење. Књига Откривења каже: Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има (Отк. 12, 12) за владавину на земљи!
Јеванђелска прича о гадаринском бесомучнику показује нам границе демонске власти, и њену ништавност пред свемоћи Божијом.
Господ је једном приликом допловио на другу обалу Генисаретског језера и стигао са Својим ученицима у Гадару, где им је у сусрет изашао демонизовани. Био је наг, живео је у гробовима и плашио све житеље тог краја. Покушавали су да га вежу или окују у ланце, али он би сваки оков покидао и, гоњен демонима, побегао у пустињу. Када га је Христос упитао за име, демонизовани је одговорио – леѓион; то значи да је у њему обитавало седам хиљада злих духова, јер је управо толико војника улазило у састав римске легије. Сви ти демони молили су Господа да их не пошаље одмах у пакао, него да им најпре дозволи да уђу у крдо свиња које је пасло недалеко одатле. Христос им даде Своју дозволу, демони уђоше у свиње, и читаво крдо одмах се суноврати у језеро и утопи.
Гробља су пуста места. Тамо влада смрт. Ђаво воли гробља, јер ту може да се диви „плодовима свога рада“: управо он је, помоћу лажи и клевета, саблазнио наше праоце, Адама и Еву, и навео их на грех, а грех је породио смрт. У молитви за изгон демона светитеља Василија Великог свештеник именом Исуса Христа заповеда ђаволу да се удаљи „у земљу безводну, пусту, необрађену, на којој човек не обитава“. Дакле, ако демони имају обитавалиште на земљи, оно се налази у пустињама или на гробљима. Управо зато разни окултисти своје обреде тако често врше на гробовима.
Многи несрећни људи, који су извршавали упутства магова, врачара и гатара, постали су жртве демона. Као духовник наилазио сам на такве трагичне случајеве. Управо зато нико од хришћана ни у ком случају не треба да има везе са астролозима, медијумима, „народним исцелитељима“ и сличнима! Од њих се врло лако дође до магова и окултиста, а то је, без претеривања, сасвим близу сатанизма. Такве су последице незнања, неупућености и равнодушности према познавању своје вере.
Људски разум не може да обухвати све демонске подвале, али све су оне ограничене и коначне. Немају граница само љубав Божија према човеку и Његова свемоћ. Ђаво је „господар таме овога света“ (види: Еф. 6, 12), али Господ и само Господ је – Сведржитељ!
Ако у покајању очистимо ту „светлу хаљину“ коју нам је Спаситељ даровао у Светом Крштењу, ако се будемо усрдно молили, причешћивали Светим Тајнама Цркве и држали упутстава духовника и уопште заповести Новога Завета, можемо бити уверени да ћемо победити ђавола са свим његовим лукавствима.
Изван Цркве и њених спасоносних Светих Тајни нема спасења! Међутим, и ко је отпао од ње, такође може да се спасе: треба само да се врати кући. Христос га чека. Потребно је само покајање, па ће се појавити светлост, радост и душевни мир!
