Последње Са Блога

Христос своју безграничну љубав према нама доказује тиме што Он, будући да је истинити Бог, који седи на Престолу славе Своје, силази са Неба на земљу, постаје човек, ступа у мучне услове људског живота, трпи лишавања, жалости, напоре, више од тридесет година носи се мишљу да треба да тешко пострада на Крсту, три и по године трпи поред себе Јуду, Свога издајника, и према њему се односи као према пријатељу, а на крају бива изложен најужаснијим понижењима, мучењима, смрти – и уз све то нимало не бива охлађен у својој љубави према људском роду, који Га је довео до Крста!

Без смирења нема спасења, зато што само тада све наше врлине имају цијену у очима Божијим, када су утврђене на смирењу. Смирени човјек што више добија, то је више захвалан Богу и свјеснији је сопствене ништавности. Само смирењем се умножавају дарови благодати и једино смирени не пада, зато што се он држи ниже од свих тако да нема гдје да падне.

Дакле, учите се, расуђујте, пазите, стремите да схватите. Читав живот, читав век се учите. Грех је не учити се, зато што незнање доводи људе до великих грехова. Исус Христос је дошао на земљу пре свега да би се ми учили, расуђивали, пазили. Исус Христос је светлост, светлост за читав свет и за све који су жедни Његовог божанског учења. Амин.

Проповеди на другу недељу Часнога Поста

Ова молитва се састоји из свега десет молби, међутим, она својим покајничким духом и способношћу да приводи човека у сакрушење срца, превазилази многе друге молитве, због чега је и прихваћено да се чита током Великог поста, када нас Црква призива на обновљење душе, на подвиг самоиспитивања, усиљену молитву и покајање, на очишћење својих грехова. Свака њена реч наилази на отклик у нашој души и помаже нам да схватимо своје пороке и зажелимо врлине, и орасположује нас на молитвено обраћање Богу за помоћ у борби са својим страстима. Састављач ове молитве, преподобни Јефрем Сирин, читав живот је плакао, и стога је она испуњена тако дубоким осећањем које побуђује на покајање и утеху.

проповеди на Прву недељу Часнога Поста

Да ли је пост потребан као уздржавање од несталних мисли и покрета срца и неодобравајућег понашања? Ако се слажете да је Бог ваш Законодавац и Праведни Судија, Који зна како да казни оне који крше Његове законе; ако вам савјест каже да ваша душа на свом мјесту, да сте више пута прекршили поредак моралног живота, извукли се из послушности законима Створитеља: тада се морате сложити да треба да вратите поредак свог моралног живота, да доведете своје мисли у исправан редослед од хаотичне збрке амо-тамо, учинити да се срце отргне од недостојних предмета, за које се оно, због ваше непажње и превиде, прилијепило тако снажно да је заборавило на први предмет своје љубави – Бога; да се понашате тако да вас не би било срамота ваше поступке изложите и пред суд ваше савјести и пред суд људи и Бога.

Проповеди на сиропусну недељу

На крају крајева, често се једноставно наслађујемо осећањем да опраштамо несавршеним људима, још једном констатујући самима себи њихове немоћи и несавршенства. Какав је то омражен човек, помишљамо ми, али ЈА му опраштам. Опраштам му његову мрскост, доживљавајући у том тренутку чудесну опијеност самим собом. Али верујем да свако може да се присети и таквих далеко од хришћански моралних, већ пре садомазохистичких психолошких стања, када опраштамо сопственом увредиоцу, да би га још више ранили, да би смо га понизили нашим опроштајем. Одмах се издићи над њиме у свом сјају сопствене великодушности.