14.03.2021.

свети праведни Јован Кронштатски: ПРОПОВЕД НА СИРОПУСНУ НЕДЕЉУ

У данашње вријеме, мало је људи који би лицемјерно жељели да се током поста покажу пред другим људима великим испосницима – како би добили славу од људи. Највјероватније, сад постоји много људи који нису а и не желе да буду испосници; јер пост сматрају бескорисним и непотребним за њих саме, а представљати се другима испосником је глупа и смијешна ствар. Али, са овим крајностима, међу Хришћанима без сумње постоје и они који држе златну средину, и који не скрећући ни десно ни лијево, корачају путем поста право и тачно као они који истински посте, постећи пост, пријатан и угодан Господу.

Од сјутра почиње Велика Четрдесетница или Велики Пост – вријеме заиста важно за људе, који умију да посте како треба у духу хришћанском. Да би нам ово вријеме било на душевну корист и спасење, поразговарајмо сада о неопходности и користи поста.

Зар нам није потребан пост тј. уздржавање не само од одређених намирница која се не користе у посту, већ и уздржавање од употребе у великим количинама? Зар нам није потребан пост, као уздржање од задовољења грубе чулности? Зар нам није потребан пост, као уздржање од несређених мисли и покрета срца и неодобравајућег понашања? – А хоћеш ли ти, љубљени, да наследиш блажену вјечност или царство небеско, које без сумње постоји, као што ми несумњиво сад постојимо на земљи, а у то нас увјерава сам оваплоћени Бог-Логос, Његови пророци, апостоли и сви Његови угодници? Како не жељети! Тамо, по истинитој и непромијењивој ријечи Божјој, живе у све вијекове праведност и мир и радост у Духу Светоме (Рим. 14,17), тамо је Бог, тамо су духови блажени, тамо су праведни људи; а на земљи – за нешто више од седамдесет година (живота), видјећете гријехе, превирања и биједу – већ ако хоћеш, треба непрекидно да постиш: пошто тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега (1 Кор. 15, 50), јер Царство Божије није јело ни пиће (Рим. 14,17). Тијело и крв, храна и пиће, као грубе ствари, елементарне и земаљске – треба да се подвргну општој судбини земаљских ствари – пропадању. На небу нема и не може бити мјеста за грубо тијело и крв, баш зато што је тамо небо, а не земља, и зато што ствари оног свијета имају сасвим различита својства од својстава људи, који живе у прелести свјетској; својства духовна и светла. Да ли да вам говорим о самом Богу, Оцу блажених небеских становника? Он је Дух Најчистији, Који се гнуша као прљавштине дјела плотских, која излазе из оквира закона, умјерености и пристојности. Неће Дух мој до века пребивати с људима, рекао је Он о људима који су Га вријеђали својом везаношћу за чулна задовољства. Зашто? Зато што су тијело (Пост. 6,3), јер су груба плот, комад земље, у којој нема ничег духовног, сродног Мени. Погледајте, Он сад и нама говори: Неће Дух мој пребивати са људима јер су дебела плот, у којој не може да почива Дух Мој, јер у њој живи гријех, нечистота, а Ја сам Праведан и Свет.

Да ли треба да разговарамо о створеним духовима (Анђелима)? То су другостепене светлости након Бога, који су, будући да им је такође туђа свака материјалност, чисти и свети, те могу у своју благословену заједницу прихватити само оне који одбацују јарам тјелесног ропства и, живјећи на земљи, а мислећи на небо, не служе хировима свог тијела јер знају да ће временом пропасти на земљи.

Да ли треба да разговарамо о светим људима Божјим који су прешли са пропадљиве земље у вечно небеско пребивалиште? – То су земаљски анђели који су се или постом и бденијем, или подвизима мучеништва и разним врлинама, уздигли изнад свог тијела, учинили своју природу толико побожном да су тијела многих од њих, добивши Божанску благодат, постала узвишенији од општег удела свега материјалног, тј. пропадљивости. Знали су да је наше тијело дом изграђен руком вјештог Умјетника, у коме биће небеског порекла живи само неко вријеме, имајући кратко вријеме да напусти своју земаљску колибу и врати се на своје мјесто, и зато нису живјели за тијело, већ за душу. Да, да би наше постојање било најблаженије, Господу је било угодно да нас настани на овом свијету само на кратко – тако да би, уживајући на земљи и са земље, размишљајући о материјалним творевинама Божјим, небеским и земаљским, – о њиховој љепоти, правилности, складу и разновррсном, небројеном мноштву, завољели Онога који их је створио, жељели сједињење с Њим – почетном Љепотом – и да би дјелима светости и љубави заслужили овде то вечно сједињење.

Чини се да каже свакој особи која овде живи и размишља о Његовим дјелима: погледајте како су Моја дјела неизмерна, али истовремено елегантна и лијепа. Погледајте себе, колико сте мали и невидљиви у Мојој творевини, и обећавам вама – безначајнима – удио неба – са његовом бесконачношћу, са његовом вјечношћу; Обећавам вам под одређеним условима; али ви знате да сам ја Истина и не могу да лажем; зашто не покушавате да испуните ове услове, зашто се држите земље, па чак и толико снажно да не можете да се одвојите од ње? Да ли заиста не желите да дођете к Мени да бисте, заједно са Мном – Створитељем свега што видите – добили вечно задовољство од познавања и созерцања Мојих небројених творевина, а највише од свега – да бисте били блажени у Мени, Извору блаженства за сва разумна бића. Како бисте винули душу у небо,чувајте се тјелесних жеља које војују на душу ( 1 Петр. 2,11) да не заузмете врх над својим тијелом које воли гријех, које вас вуче на земљу, и које ће временом сигурно пасти у њу, попут грумена земље? Каква је корист од укусне хране и пића за вас, зар вас није срамота да се њима оптерећујете? Зашто се предајеш моћи чулности? Да не можда због пријатности? Погледајте: замишљена слаткоћа ваших задовољстава опасни је мамац тијела, кроз који вам лако завлада душом и не даје вам прилику да размишљате о небу и тамо се трудите. Бојте се овог мамца. Попут муве у меду, заглавићете се у њој и остаћете – до смрти.

Да ли је пост потребан као уздржавање од несталних мисли и покрета срца и неодобравајућег понашања? Ако се слажете да је Бог ваш Законодавац и Праведни Судија, Који зна како да казни оне који крше Његове законе; ако вам савјест каже да ваша душа на свом мјесту, да сте више пута прекршили поредак моралног живота, извукли се из послушности законима Створитеља: тада се морате сложити да треба да вратите поредак свог моралног живота, да доведете своје мисли у исправан редослед од хаотичне збрке амо-тамо, учинити да се срце отргне од недостојних предмета, за које се оно, због ваше непажње и превиде, прилијепило тако снажно да је заборавило на први предмет своје љубави – Бога; да се понашате тако да вас не би било срамота ваше поступке изложите и пред суд ваше савјести и пред суд људи и Бога. – Знате да је то гадост Господу и неправедна мисао, да Бог тражи ваше срце, које сте дали вољи страсти, да свако ко је лажљив неће сједети с њим (Псалам 5: 5) и нечист. Ако желите да будете са Богом, ако желите да будете вечно напредни: тада се морате сложити да требате постити душом, сабрати ум, исправити мисли, очистити мисли, уместо одјеће неправди, украсити себе драгоценом одјећом добрих дјела. Тјелесни пост је успостављен како би души било лакше да пости.

Да ли би након овога требало још разговарати о благодатима поста, пошто смо, рекавши о потреби за њим, указали делом и на његове користи? Он смирује наше грешно, хировито тело, ослобађа душу испод њене тежине, дајући јој крила, да се слободно уздиже до неба; уступа место дејству благодати Божје. Онај ко пости слободно и правилно, зна колико душа може бити лагана и свијетла током поста; тада добре мисли лако улазе у главу, а срце је чистије, њежније, саосјећајније – осјећамо тежњу за добрим дјелима; појављује се јадиковање због гријехова, душа почиње да осјећа погубност свог положаја и почиње да јадикује над гријесима. А кад не постимо, када су мисли у нереду, осећања нису обуздана и воља себи све дозвољава, тада ријетко видите спасоносну промену на човеку, тада је он у души мртав: све њене силе дјелују у погрешном правцу; главни циљ деловања – циљ живота, губи се из вида; настаје мноштво сопствених циљева, готово онолико колико свака особа има страсти или хирова. У души се дешава нешто чудно, што за последицу има, наизглед, неко здање: видите материјале за изградњу, почетак, средину и крај дела, али у ствари на крају свега излази – ништа. Душа креће против себе, против сопственог спасења, свом снагом: и умом и вољом и осећањем. Ко пости на хришћански начин, разумно, слободно, према истинитом обећању Господа, удостојиће се награде за свој подвиг од Небеског Оца. Отац Твој, каже Спаситељ о истинским испосницима, који види тајно, узвратиће теби јавно (Мт. 6,4). А ова награда је, без сумње, увијек великодушна, заиста очинска и служи нам у најнужнију корист.

Браћо! Знајмо да је наше тијело храм Духа Светога, да нисмо своји већ Божији, јер смо купљени по цијени крви Сина Божијег. Не знате ли да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? Јер сте купљени скупо (Кор. 6, 19. 20). Поштујмо своју природу, узвишену до заједнице божанске природе; једимо и пијмо онолико колико је потребно за одржавање живота и за снагу наших сила; не дајмо га сили нечистих страсти, учинимо га светињом, које се ни сами не бисмо постидјели гледајући је и у којој би Бог препознао дјело Својих руку. До сада смо гријешили и препуштали се ужицима грубе чулности; наставимо живјети али сада целомудрено и свето. До сада смо у својим тјелесним делима били далеко од Бога; иако ћемо се сада приближити Њему; сазнаћемо колико је добар. Обрати пажњу, Он нам даје да једемо Своје Тијело и Крв. Ако сте увјерени да сте сами, без Бога, не више од нечисте трулежи, прашине, грешника, странца благодаћу испуњеног живота, тада ћете схватити колико је велики благослов Господа, који нас храни Својим тијелом и крвљу. Извор живота свих створења жели да се настани у вама, кроз сједињење с Њим у Светој Тајни Причешћа, Свој живот, Своја савршенства, Свој Мир, Своја блаженства, и да учини да живите вјечно. Увијек имајмо на уму да наша душа мора тежити боголиком савршенству, скупој слободи духа и да то савршенство не може постићи ако је уземљимо тјелесним делима и вежемо чврстим и тешким ланцима материјалног.

Нека нам Господ помогне да се са радошћу сусретнемо с постом. Амин.

Оставите Коментар