Једном је Исус пролазио кроз Јерихон. И неко по имену Закхеј, старешина цариника и богати човек тражио је да види Исуса, ко је Он, али није могао од народа, јер је био малога раста. Потрчавши напред, попео се на смокву, да би Га видео, пошто је Исус требало да пође поред ње. Када је Исус дошао на ово место, погледавши, видео га је и рекао му: Закхеју, сиђи брзо, јер Ми данас ваља бити у дому твоме. И он је брзо сишао и примио Га са радошћу. И сви, видећи ово, почели су да негодују и говоре, да је отишао код грешног човека. А Закхеј, уставши, рекао је Господу: „Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко“ (Лк. 19,8). Исус му је рекао: „Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов, јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено“ (Лк. 19, 9-10).
Зашто је, браћо и сестре Исус ушао баш у Закхејев дом, а не код неког другог од становника Јерихона? Свакако не због тога што је Закхеј био важан и богат човек у граду, можда важнији и богатији од других, него ево због чега: Зато што је Закхеј био грешан човек. И они који су негодовали, управо зато и јесу негодовали, јер је Исус отишао код грешног човека. И сами Исус Христос је касније рекао онима који су негодовали, да је управо зато и дошао код Закхеја, јер је био грешан.
Шта ово значи? У Јерихону је ван сваке сумње било пуно грешника, али није било таквих грешника као што је био Закхеј. Да, јер остали грешници нису себе сматрали за грешнике, а Закхеј је сматрао, држао себе за грешника. Он није ни смео да замоли Исуса да дође у његов дом, премда је ово желео свим срцем и стога је и прихватио ово са радошћу. Дакле, ето зашто је Закхеј привукао на себе пажњу Господа Исуса Христа и Његову спасоносну благодат: зато што је сматрао себе грешним човеком, пропалим, сматрао је себе грешнијим од свих у граду.
Тако Исус Христос Сам долази да спасе онога човека који сматра и препознаје себе као грешника.
Браћо и сестре хришћани! Ми се понекада питамо зашто нам Спаситељ тако ретко долази на мисао, ретко долази у дом наше душе? То је највише због тога што ми не сматрамо да смо грешни, не схватамо да нам је, да је за наше спасење потребна помоћ Спаситеља. Ми сматрамо да смо грешни, али да се и без Божије благодати можемо спасити од својих грехова, сматрамо себе таквим болесницима, као да наша болест може проћи сама од себе, без нарочите помоћи лекара. Не, браћо и сестре, неке телесне болести могу и проћи без нарочите помоћи лекара, уз помоћ домаћих лекова, а што се грехова тиче, ни један се неће опростити без благодати Господа нашег Исуса Христа; грехове може опраштати једино Бог.
Дакле не престајмо да често молимо Господа Бога речима: Даруј ми да видим своја сагрешења, да би на тај начин спознали да смо грешни. Када схватимо да смо грешни, тада ћемо поверовати у Исуса Христа, а Исус Христос ће нам тада Сам доћи у мисао, ради спасења, као што је Он Сам дошао Закхеју, да спасе његов дом.
Амин.
