схиигуман Сава: СИМПТОМИ И РАЗВОЈ ГОРДОСТИ

[dropcap letter=“Г“][/dropcap]РЕХ ГОРДОСТИ у свом развоју има неколико степена и почиње од сујете.

Симптоми сујете су: жеља за похвалама, нетрпљење оптуживања, саветовања и прекора; умишљеност, подозривост (сумњичавост), злопамћење, осуђивање других, тешко се моли за опроштај, тражење лаких путева; непрекидна глума, као на сцени у присуству посматрача, са циљем да покажемо себе са побожне стране, пажљиво скривајући своје страсти и пороке.

Човек престаје да види своје грехове, не примећује своје недостатке, почиње да умањује своју кривицу или је потпуно одриче, а понекад је чак и пребацује на друге. Своја пак, знања, искуство, способности и врлине почиње да преувеличава и прецењује. По мери развоја болести у своме мишљењу о себи он узраста до великог, достојног славе. Стога се ова болест и назива тако: манија величине. У таквом стању човек не само да осуђује друге, већ их и презире и гнуша их се, па им чак и чини зло. Избави нас Господе од овога!

А када се болесноме чини да га нико не разуме, да га нико не воли, него да га сви прогоне и желе да му учине зло, онда се болест назива манија прогона.

Манија величине и манија прогона су најраспрострањенији облици истинске патолошке душевне болести. Ове су болести повезане са повишеном само-свесношћу, самовредновањем, када преувеличани осећај сопствене величине изазива презир и непријатељски однос према другим људима.

Гордељивац је увек незадовољан људима који га окружују и условима свога живота па стога понекад долази и до очајања, богохулства, прелести, а понекад и до самоубиства.

У почетном стадијуму гордост се тешко распознаје. Само опитни духовник или психолог могу непогрешиво одредити рађање ове страсти.

Човек се понаша нормално, али опитно око у њему увиђа почетак болести. Човек је задовољан собм. Доброг је расположења: пева, смеши се, чак се и често смеје и понекад се громко кикоће без разлога; бива оргиналан, оштроуман, довија се на разне начине да би обратио пажњу присутних на себе; воли да пуно говори и у његовом се говору чује бесконачно пута „Ја“. Ипак, од једне неодобравајуће речи, његово се расположење брзо мења и он као да вене,а од похвале поново процветава као „мајска зора“ и почиње да лети као лептир. Али у глобалу, на овом нивоу његово расположење остаје светло.

Даље, уколико човек не долази до схватања своје греховности, не каје се и не исправља, његова се болест развија и заоштрава.

У човеку се појављује искрена увереност у своју надмоћ над другима. Ова увереност брзо прелази у страст командовања и он почиње да располаже туђом пажњом, туђим временом и туђим силама по своме нахођењу. Постаје нагао и дрзак: за све се пита, па и ако упропасти неку ствар; у све се меша, чак и у туђе породице.

На овом нивоу стање гордог човека постаје лошије јер често наилази на отпор околине. Постепено почиње да буде све више и више раздражљив, тврдоглав, пргав, свима неподношљив. Природно, почињу да га избегавају, али он је убеђен у своју исправност и сматра да њега једноставно нико не схвата и зато се разилази са свима. Злоба и мржња, презир и надменост се насељавају и утврђују у његовом срцу. Душа постаје тамна и хладна, ум се помрачује и човек напушта свако покоравање. Његов је циљ – терати своје, посрамити, импресионирати остале и доказати своју „исправност“. Ето, такви гордељивци и оснивају расколе и јереси.

У следећем стадијуму развоја болести човек се разилази и са Богом… Све што има, а ту се мисли и на способности и понеку врлину, он прииписује себи. Уверен је да може свој живот устројити без помоћи са стране и може сам стећи све што му је потребно за живот. Посматра себе као хероја, па чак иако је слабога здравља. Преузноси се својом „мудрошћу“, својим познањима и горди се свиме што има. Његова молитва постаје неискрена, хладна, без скрушености, а касније и потпуно престаје да се моли. Стање његове душе постаје неизрециво мрачно и без зрачка светлости, али упоредо с тим он је искрено убеђен у исправност свога пута и убрзано наставља да иде према својој погибли.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 27. фебруар 2018.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци