У име Оца и Сина и Светога Духа!
У причи о злим виноградарима се говори о јеврејском изабраном народу и о његовим вођама. Овај народ, у име својих родоначелника, био је достојан Божијег изабрања. За разлику од незнабожног света који га је окруживао, Авраам није могао да верује у оно што је недостојно човека, већ је тражио личног и моралног Бога, у Кога човеку није понижавајуће да верује, и Бог се јавио и призвао га.
Овоме народу је била поверена Њива Божија – виноград, али Израиљ није Богу дао оно што се од њега очекивало. Изобилно је окрвавио своје руке у крви посланика Домаћина винограда. Тако су пророци Јеремија и Захарија били побијени камењем, Исаија је био пререзан тестером, сви други пророци су искусили мучења, тамницу, поруге, умрли од мача.
Чиме ово објаснити? Тиме што су вође замениле Божији план о овом народу својим жељама, својом политиком, што је резултирало тиме да је Израиљ изгубио правилну представу о Месији, изгубио и осећање Божијег присуства у животу људскога рода. На велику жалост, под утицајем књижевника и фарисеја, под утицајем Талмуда, њихово национално осећање је задобило карактер безграничног самообожења уз презирање и мржњу према осталим народима.
Пророк Исаија, који је много пажње указао политици, којој су се све више приклањали лидери Израиља, говорио је да ће Бог уништити њихову гордељиву политику. „Ви“, говорио би Исаија, „имате претензије на божанску моћ и част: узалудне су ваше претензије, доћи ће дан, када ће пасти све ваше замисли и својим падом ће задивити свет“. Ово Исаијино пророчанство се и збило.
И пророк Амос је говорио да Бог неће поштедети Израиљ због тога што су променили оно назначење у Историји, које им је било Богом предназначено. Израиљ је одбацио Онога Који је свагда присутан. Уместо увис, ка Небу, ка духовној узвишености, он се устремио ка земаљској величини, ка величини у политици. А устима пророка је Господ непрестано понављао да не треба да политика надахњује овај народ, већ вера у Бога, вера у Његово присуство у животу народа, и народ, активно саглашавајући своју веру са вољом Божијом, требао је да међу другим народима пројави величину своје светости. „Милости хоћу, а не жртвоприношења, и Богопознање више него свеспаљенице“, говорио им је Господ устима светог пророка Осије. На очишћење срца и духовно обновљење је призивао и свети пророк Јеремија.
У својим вођама, у првосвештеницима, књижевницима и фарисејима, Израиљ је остао глув. Поседнути манијом величине и претензијама да устројавају своју судбину и судбину света упркос вољи Божијој, упркос плановима Домаћина винограда, одлучили су да завладају виноградом који је припадао Богу. Још пре доласка међу виноградаре Домаћиновог Сина, сви пророци, а нарочито пророк Језекиљ, говорили су о томе да је стари Израиљ умро, да га је напустио Онај Који је свуда присутан, да ће на препорођеној земљи Господ да учврсти Нови Израиљ – последњи народ Божији, који обухвата остатак Израиља и све остале народе, који прихватају Сина Домаћина винограда.
Јасно видимо да се борба против Виноградаревог Сина ни сада не прекида, да се суштина дешавања свега у свету своди на борбу против Христа и Његове Цркве, да је то поход против хришћанства, хришћанске државности и хришћанске културе, оних који у својим рукама држе економију и вођа светске политике.
У напрегнутим савременим дешавањима ми чујемо Христов глас: „Не бој се мало стадо… Храбрите се и осмељујте, јер сам Ја победио свет“. Коначна победа је Христова и народа Божијег! Ми чујемо како и у нашој отаџбини један за другим устају борци за Христа. Ово и нас, синове расејања, побуђује да чврсто идемо путем верности Богу Христу, путем наше духовне обнове. Тада ће се остварити речи нашег отаџбинског пророка Ф.М. Достојевског: „… са Христом ћемо учинити велику ствар… и засијаће наш народ и рећи ће сви: „Камен кога одбацише зидари, он поста глава од угла““
Амин.
