Preobrazenje

20.08.2017.

архимандрит Кирил (Павлов): БЕСЕДА НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, данас хришћани у читавом свету са великом радошћу празнују преславно Преображење Господа нашега Исуса Христа. Хришћани славе и радују се, празнујући овај празник, зато што славно Христово Преображење на највеличанственији начин даје утеху хришћанском срцу. Наша вера у Христа и наша у Христу нада на вечно блаженство, постаје чврста и непоколебива, када се духом преносимо на Тавор и постајемо посматрачи Спаситељевог Преображења.

Овде, на Тавору, Христово божанство се потврђује и самим његовим Преображењем, али и јављањем двојице старозаветних пророка: Мојсија и Илије из загробног света и разговором са Њим и на крају сведочанством Очевог гласа с неба: Ово је Син мој љубљени, Који је по мојој вољи, њега послушајте (Мт. 17, 5). Браћо и сестре, знамо да је Господ наш Исус Христос у смирењу и унижењу савршавао своје велико служење људскоме роду. Примивши обличје слуге, Син Божији је свуда Себе објављивао као Сина Човечијег и сви су на њега гледали као на простог човека. Господ је скривао своје божанство под завесом тела, само повремено пројављујући своје божанско достојанство чудима, знамењима и исцељењима болесника. Припремајући се на велики подвиг крсних страдања, спаситељ је на најубедљивији начин на овој свештеној гори објавио својим ученицима своју Божанску величину, да би, како пева Црква, када те виде распетога, разумели твоје добровољно страдање, и проповедали свету да си ти заиста Очев сјај. Господ је видео да је вера ученика у његово божанско послање и божанско достојање још увек веома слаба и желео је да оснажи ту веру, којој је предстојало велико искушење – опасност да се поколеба. Предвидевши како ће се зли непријатељи изругивати над Христом, мучити га и распињати, а Он, као немо јагње, безпоговорно трпети и ћутати, зар нису тада могли да посумњају и помисле да је очигледно да он није Бог, да није Син Божији, обећани Спаситељ света, већ преварант од кога треба отступити и прићи његовим непријатељима.

Али сада ученици на Таворској гори виде ово славно Преображење Господње, које људи од стварања света још нису видели и у том Преображењу већ сопственим очима созерцавају славу божанства свога учитеља и небеских сведока, осећајући при томе неисказану радост од општења са Господом.

Заједно празнујемо овај празник, браћо и сестре, верујући да ће Господ, који се преобразио на гори, некада преобразити и наша унижена тела, тако да ће она бити саобразна његовом славном телу; да ће их преобразити оном истом силом којом делује и себи покорава све.

Празнујући преславно Христово Преображење, ми истовремено празнујемо и наше будуће преображење, које ће се свакако догодити у вечности. И како само треба да за за сваког човека буде прижељкивано ово будуће, опште преображење, како је неопходно да човек чешће размишља о њему и да уложи све своје старање да га се удостоји!

У свом племенитом стремљењу ка достизању овога славног преображења, браћо и сестре, неопходно је имати на уму следеће: Човек се састоји из тела и душе и стога нашем телесном, спољашњем преображењу, треба да предходи унутрашње преображење, преображење душе. Заправо након унутрашњег преображења обично следује и спољашње преображење. Мрачан је као облак, човек у стању гнева, мржње, зависти, који проводи свој живот у злим делима, предан пороку или који се предао очајању. Али чим се човек потруди да стекне кротост, добродушност, мир, љубав, да остави свој порочни живот, у души му постаје чисто, спокојно и он се сав преображава. Зато, уколико хришћанин жели да се преобрази споља, потребно је да се најпре преобрази изнутра.

Осим тога, треба приметити да се преславно Преображење Господа нашег Исуса Христа догодило тада, када је његова душа била обузета мишљу о предстојећем му крсном подвигу и смрти. Очигледно је да је мисао о Крсту била преовладајућа мисао Богочовека пред овим великим догађајем, па и у време самог Преображења на Тавору и имала је веома велики утицај на њега. Тако је мисао о Крсту допринела Преображењу. Као што из мрачног облака блесне снажна муња, тако је и за мишљу Господа о Крсту, за одлучношћу да га подигне на своја рамена природно следовало његово Преображење.

У таквој истој тесној вези у којој се налазе Христово Преображење и Христов Крст, налазе се и наше преображење и наш крст. Само при непрекидном сећању на свој крст и при његовом постојаном и безропотном ношењу, дешава се наше благодатно преображење овде и припрема се будуће славно преображење на небу.

Како се савршва преображење душевног човека у духовног? Уз помоћ крста, који се састоји из тешких напора у самоисправљању и самоусавршавању, када се хришћанин принуђава, одложивши старога човека са својим греховним страстима и навикама, стремећи врлини, пријањајући само ономе што је истинито, добро, чисто, љубазно, праведно, хвале достојно, од чега настаје једино врлина и похвала.

Јеванђеље приповеда о томе да је Господ, ради свога Преображења, узишао на високу гору и молио се, учећи и нас тиме да се ослободимо земаљских уза и да се чешће узносимо мислено ка горњем, небеском, самим тим чистећи своја чула и ум од животне сујете и пристрасности.

Обратите вашу побожну пажњу, браћо и сестре, на то да су Христови апостоли осетили најузвишеније блаженство само тада када су се удостојили да созерцавају славу свога божанског учитеља. Та нас околност уверава да човек једино у Христу може имати истинску и најузвишенију срећу и та је срећа једина коју нам нико не може одузети. Свака друга срећа – срећа без Христа јесте привидна, обмањива, промењива и те лагодности које она обећава низвргавају човека у у бездну неизбројивих и тешких страдања.

Дакле, драга браћо и сестре, уложимо са своје стране сваки напор да се изнутра очистимо од сваког порока, да се не би у нашем срцу зацарио грех, већ Христос . Тада ћемо се и ми удостојити благодатног преображења у будућем веку, чега нека нас удостоји Господ Исус Христос, коме са Оцем и Светим Духом нека је част и слава у векове векова.

Амин.

Оставите Коментар