Љубљена браћо и сестре! Ово је последње читање Јеванђеља из годишњег циклуса јеванђелских читања. У њему се говори о томе како је Господ призвао цариника Закхеја.

Богати старешина убирача пореза у Јерихону – Закхеј – слушао је о великом Учитељу из Назарета – Исусу и освојен Његовом духовном силом, жели макар да баци поглед на Њега. Док је Исус пролазио кроз Јерихон, Закхеј се устремио ка Њему, али због свога малог раста, од масе народа, није могао да види Господа. Тада Закхеј заборавља на свој статус, на пристојност, на богатство, трчи напред и успиње се на смокву, чекајући да Учитељ туда прође. Господ се зауставља код смокве, прозирући жедну Закхејеву душу: „Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме“ (Лк. 19:5). Отворила се Закхејева душа на Божији призив и десило се њено оправдање: „Данас дође спасење дому овоме“ (Лк. 19,9).

Свакако да је у овој јеванђелској причи прва и најважнија мисао о Божијем призиву, утешна мисао да Божији зов може да додирне и најгрешнију душу, тако унижену, да она сама по себи не може да види Божији Лик.

Али прича о Закхеју се не чита само због ове најважније у њој поуке. Мисао о призиву се у нас усадила кроз многе речи Божије у току године. Сада се на прво место издиже друга значајна мисао. „Кад Исус дође на оно мјесто (код смокве на коју се попео Закхеј), погледавши горе, видје га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме… Данас дође спасење дому овоме …“ (Лк. 19:5,9).

Овде већ није присутан само призив. Овде се призив претвара у „посету“ и „спасење“. Призив се суочио са једном другом силом („погледавши, виде“), и та сила убрзава спасење човека: „Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме“. Јеванђеље нам открива да је ово учинила сила реакције на призив – сила човека. Учинио је то покрет човека, учињен у сусрет Богу. Да, то је учинио он, порив људске воље, душе. Господ је пришао, погледао, видео и рекао: „Сиђи брзо“.

„Сиђи брзо. Видим да је спремно место за Мене и Моја посета обезбеђена…“ Тако је људска воља принудила Божанску вољу. Кажемо „принудила“, јер Бог као да жури: „Сиђи брзо, јер данас треба да будем код тебе“. Неопходно ми је да дођем и савршим спасење твоје душе.

Браћо и сестре! Није ли јасно да се у причи о Закхеју у први план истиче друга мисао, о људској души, која је схватила Божији призив и разоткрила га до самога краја, који је у спасењу човека. Намеће се мисао о присутности у човеку таквог апарата душе, који се показао способан да ухвати Божији призив, да га прихвати и да привуче на себе спасавајућу Божију силу.

Какво треба да је стање људске душе да би јој се Бог открио и спасао је? Приђимо Закхеју и загледајмо се у његову душу.

Пре свега, Закхеј је жив. Његова душа је жива. Она се није погрузила у неку спољашњу вредност и није обамрла у сладострасном самозадовољству: „Ево, постигао сам шта сам хтео. Душо, одмарај!“ Закхеј је имао озбиљна земаљска достигнућа: виђен положај, власт, поштовање. Зар ове вредности нису примамљиве за милионе људи?! Зар, задобивши их, милони људи не пропадају у самонаслађујућем задовољству? И зар милиони људи не бивају окорели душом, задобивши далеко мањи степен задовољства. Нешто мало појести, добро се обући, или задовољити неку другу безначајну страст – ето уобичајеног обима људских жеља. Задобивши ово, човек живи срећно и задовољно, и душа му је до краја испуњена. Она је слатко починула у томе што има и ништа више јој не треба. Ово су мртве душе, браћо и сестре, и има их свуда унаоколо.

Закхеј није такав. Добро је богатство, пријатна је слава, али то не испуњава његову душу. То је само оквир живота, а душа Закхејева је жива и она поседује свој живи свет који се и пројављује у трагању. Трагање, искање је друга карактеристика Закхејеве душе.

Када душа није поробљена материјалним, није уроњена у материјално, тада је она способна да иште живот изван материјалног. Ово и јесте живот духа. Свакако, најпре душа иште правду духа и правду живота у духу. Ово није бескорисно урликање по разноразним новим путевима, није сујетна јурњава за нечим непознатим. Ово је здраво, уравнотежено, доследно трагање за истином живота и упорно напрегнуто остваривање те истине.

Закхеј, угледни, позитивни и материјално обезбеђени човек, који је обављао одговоран посао, унутрашње је незадовољан собом. Он осећа немир због тога што му истина живота није откривена, и зато, када се појави необични Учитељ живота, Закхеј заборавља и на богатство и на славу и на узраст и јури за Учитељем истине, као ђак, да би од Њега уловио макар и мрвице нове Светлости живота.

Закхеј је најмање фантазер и бескорисни маштач. Он је уравнотежени практичар, али душа му је жива и он упорно иде ка истини, постављајући поседовање истине изнад свега у овоме свету: богатства, друштвеног положаја.

Судећи по јеванђелској причи, Закхеј није лутао по разним путевима у животу. Он јуриша тамо одакле је заблистала Светлост. Он тражи Божији пут. Устремљује се на пут куда је „Он (Господ) требало да прође“. Ниједна жива душа не тражи правду на стазама људских измишљотина, већ на правом Божијем путу живота, стога што је истина живота – Бог. Ето зашто је речено „Сваки који твори правду од њега је рођен“ (1Јн. 2:29).

На крају нам јеванђелска прича открива и трећу особину Закхеја. Ова особина је активност Закхејевих потрага и следовање пронађеној истини. Сазнавши за Учитеља Истине, Закхеј се не задовољава гласинама и одређеним комадићима истине, који су дошли до њега. Он сам жели практично да види Учитеља, да му буде ближе, да Га чује, а можда и да пође за Њим.

Затим Закхеј одбацује дом, новац, занимање, почасти и фактички се налази на Божијем путу. Пошто је мали растом, предузима све што је у његовој моћи, како би видео Христа. Због тога се и пење на смокву.

Ето тако поступа свака жива душа, жедна Бога. Иде му у сусрет. Њена потрага за истином живота није апстрактна. Она се сада претвара у делање по истини. Свакако, то ће најчешће бити само добре намере. Могуће да ће ово бити бесплодна дела човека без Христа, али ипак душа, која иште Бога, треба да покуша да се делима успење на врх, јер ће та дела и бити сведочанство њене спремности за прихватање Истине.

Ово се догодило и са Закхејем. Потрага за Божијом правдом донела је плод – долазак Господа и спасење. При томе, Божанска помоћ и спасење као да су „принуђени“ активношћу такве живе душе, каква је била Закхејева. Божија сила, принуђавана поривом вере и дела Закхеја, одмах одговара на овај призив: «Сиђи брзо, данас ћу бити код тебе. Твоја душа је отворена, она је спремна, примање Бога је обезбеђено и зато говорим: „Данас Ми ваља бити у дому твоме“».

Ето шта означавају Христове речи! Пошто се то догодило, пошто се остварио контакт Бога и човека, контакт који као да је био убрзан од стране човека, његова последица је била спасење човека. Последица није окаснила: „Данас дође спасење дому овоме“ (Лк. 19,9).

Тако се дешава изливање Божије силе. Људска душа која је са радошћу прихватила Господа [Закхеј «прими Га радујући се» (Лк. 19:6)], прикључује се Божијем путу и иде за Христом. Закхеј, говори се у Јеванђељу, одговара Христу већ као ученик, спреман да одговори не само речима, већ и делима: „Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко“ (Лк. 19:8). Тако је почео нови живот у Христу. Човек је пошао за Христом по путу спасења.

Браћо, закључци из овогха су једноставни, јасни, али и одговорни. Чувајте се да не сматрате Бога кривцем за ваше неуспехе у животу и спасењу. Чувајте се да не помислите, да Богу није до вас, и да је прошао поред. Дубље завирите у своје душе. Да ли су исправне? Да ли су спремне и способне да прихвате Божији призив? Или су можда душе мртве и одале су се својим ситничавим пристрашћима? Или оне траже и уздишу, али више у поретку самонасладне галаме. Или су можда ваше душе парализоване и неспособне да се покрену на сусрет Богу?

Пазите се да не окривите Бога! Подражавајте малога Закхеја. Пројавите живот ваших душа! Бежите од поробљености земљом и тражите Божију правду! Делима пођите у сусрет Богу, подигните се од земље, да би Га видели и тада ће се и са вама догодити исто што и са Закхејем: Господ ће се настанити у вашој души и она ће у трепету и радости сазнати за Божији долазак. „Данас Ми ваља бити у дому твоме… Данас дође спасење дому овоме“.

Браћо и сестре! Пожурите да припремите душе. Господ иде путем!

Амин.