Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу. (Јн. 11:39)

Прича о Лазаревом васкрсењу је, слушаоци, свима позната. Сада скрећемо пажњу на једну од његових околности. Када је Исус Христос приступио гробу праведног Лазара да га васкрсне, и када је рекао да склоне камен који је лежао на гробу, покојникова сестра Марте рече: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.

Слушаоци – Хришћани! Грешник заудара, осјећа се труо мирис, као што заудара мртвац четири дана по смрти. Да ли сваки грешник заудара? Сваки непокајани. Ко осјећа да грешник заудара? Осјећају људи, а посебно осјећа Анђео Чувар; осјећа и Исус Христос, најјасније осјећа смрад гријеха, али не бјежи од грешника него му се приближава да би, умрлог од гријеха васкрнуо, да би од њега одагнао смрад гријеха. Прилази и стоји и чека да грешник открије свој гријех који као камен лежи на њему и дави његову душу.

Али не заборавимо какво је дуготрпљење потребно безгрешном Богу да би се приближио грешнику који смрди! Сјећате ли се како је Он сузе лио, како је туговао, како је духом био огорчен када је хтео да васкрсне Лазара? А због чега? Због гријеховног смрада, због зла које гријех чини људима, због оних суза и туга које је гријех нанио.

Дакле, немојмо да држимо гријеховни камен на души, него радије откријмо Богу своје гријехе. То је до суза тешко; може да доведе и до туге; али сузе због гријехова и туга пред Богом су кратког вијека, Исус Христос је са нама, и одмах ће васкрснути душу нашу, умрлу од гријеха, као Лазара који је умро, а сузе, и тугу, и смрад гријеховни отјераће далеко, а ми ћемо оживјети и умирити се. Господе, саздај у мени чисто срце и отвори уста моја, да заплачем пред Тобом због гријехова својих и откријем Ти преступе своје. Амин.