Отварају се двери покајања, долази Велики пост. Понавља се сваке године и сваки пут ће нам бити од велике користи ако га правилно спроведемо. Велики пост је припрема за будући живот и на најближи начин припрема за Свијетло Васкрсење.
Као што је у високој згради степениште направљено тако да се степеницама лако попнемо до велике висине зграде, тако су различити дани у години степенице за наше духовно уздизање и успон. Ово посебно укључује дане Великог поста и Свете Пасхе.
Током Великог поста чистимо се од грешне прљавштине, а на Свето Васкрсење осјећамо блаженство долазећег Царства Христовог. Када се људи пењу на високу планину, покушавају да се ослободе сваке додатне тежине. Што је неко мање оптерећен, то му је лакше да се пење и више може да се попне.
Дакле, да би се духовно уздигли, прије свега треба се ослободити гријеховног бремена. Оно се скида са нас покајањем под неизоставним условом да сами из себе избацимо свако непријатељство и опростимо свима које сматрамо кривим пред собом. Очишћени и од Бога опроштени, тада сусрећемо Свијетло Васкрсење Христово.
Шта је најдрагоценији дар Божији који добијамо тада, шта је то што је завршетак нашег посног подвига? О томе нам говори прва химна којом почиње свакодневно пјевање стихира Великог поста: „И даје нам се Јагње Божије за храну, у светој и свијетлој ноћи васкрсења, нас ради приведено на клање, причешћем ученика у тајној вечери.“
Причешће Тијелом и Крвљу Васкрслог Христа, у живот вечни, то је циљ Свете Четрдесетнице. Причестити се не само на Васкрс. Напротив, на Васкрс треба да се причесте они који су постили, исповедали се и причешћивали се током Великог поста. Пред сам Васкрс нема прилике да за добро исповиједање, јер су и вријеме и свештеници су заузети Светим службама. За то се морате припремати унапријед.
Свако причешће Христовим Тајнама је сједињење са Самим Христом и спасоносно је за нас. Зашто је толико важно причешће у ноћи Светог Васкрсења и зашто смо сви на то позвани? Нарочито нам је тада дато да осјетимо Царство Христово. Нарочито смо тада обасјани Вјечном Светлошћу и ојачани за духовни успон.
То је незамјенљиви дар Христов, неупоредиво благо. Нека се нико сам не лишава ове радости, и нека не жури да умјесто причешћа у Пасхалној ноћи окуси месо и другу храну. Причешће нас, дакле, Светим Тајнама припрема за трпезу у вјечном Царству Божијем.
