15.02.2019.

Свети праведни Јован Кронштатски: РЕЧ НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Сада у миру отпушташ слугу свога Господе, по речи својој (Лк. 2, 29).

Када је дошло време да се Оваплоћени Син Божији, који је свуда, јави на земљи, Божијим Провиђењем су били припремљени неки изабрани од људи, да сусретну Њега – чудесно, спасоносно јављање – и да га објаве свету. Најпре витлејемски пастири бесловесних стада, којима су о томе посведочили Анђели, снажно засведочивши божанство и човештво рођенога Христа, а затим и Духом Светим испуњени свештени старац Симеон, који је добио обећање Божије да неће умрети док не види Христа Господњег. Овај сусрет са Симеоном света Православна Црква сваке године прославља, а песму коју је он изговорио Спаситељу света, свакодневно понавља на вечерњим богослужењима. Ви њу сви већ знате, она почиње речима: „Сада у миру отпушташ слугу Твога владико, по речи Твојој, јер видеше очи моје спасење Твоје“.

Праведни старац је благословио Богомладенца и Његову Мајку и рекао Јој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца (Лк. 2, 34 – 35). Ето каквог се догађаја сваке године сећа и прославља наша Црква на наше утврђивање (у вери) и спасење.

Чему нас поучава празник Сретења Господњег? Најпре оној истини да је Бог веран у свим речима и обећањима Својим (уп. Пс. 144, 13). Он је још нашим прародитељима, Адаму и Еви, који су у рају пали првородним падом, обећао да ће послати на земљу Спаситеља њима и свему људскоме роду, благословено Семе Женино, које ће сатрти главу змије човекоубице, што се на крају и испунило и што се свакодневно испуњава и што ће се испуњавати до самог краја света, све док се на земљи буду рађали људи који верују у Бога и Христа Његовог, јер кроз њих Христос сатрие главу змије. Такви су били патријарси, праоци, пророци, апостоли, светитељи, мученици, преподобни, праведни и сви свети, таквих и сада има међу правовернима, који збацују древну змију, која прелашћује сву васељену (уп. Откр. 12, 9).

На другом месту, празник Сретења нас поучава да Господ Сам иде у сусрет само онима који творе правду, или гладнима и жеднима правде, какав је био и старац Симеон, јер је Он и дошао на земљу да испуни сваку правду (Мт. 3, 15) Божију и нас научи чинимо правду и да нас избави од сваке неправде, од сваког безакоња и да нам дарује покајање са спасоносним плодовима.

Господ је дошао и починуо на рукама праведног Симеона, а у наручје грешног човека не би дошао и у њему не би могао бити ношен; јер шта има праведност са безакоњем, светлост са тамом, Христос са Велијаром (уп. 2Кор. 6, 15)? Тако ни сада Христос не може обитавати у срцу и телу које се покорава гресима и страстима, и уколико желимо да имамо Христа у својим срцима, треба да се покајемо и замрзимо грех, заволевши правду и врлину.

Великолепних сусрета са Христом Богом, за време његовог живота на земљи, било је још неколико осим Симеоновог. Сусрели су Га звездари – источни мудраци, са даровима – златом, тамјаном и смирном. Сусрео Га је и громогласно објавио на реци Јордану, Јован Претеча, Крствиши безгрешног Владику твари, Који је за нас, Својим Крштењем осветио воде. Свечано Га је сусрео, при уласку у Јерусалим, са палмовим гранчицама, јеврејски народ уз песму: „благословен Који долази у име Господње“ (Мт. 21, 9). Сами Господ Бог је сусрео свете жене Миронсице, након свога васкрсења из мртвих. „И гле, срете их Исус говорећи: Радујте се!“ (Мт. 28, 9). Срео је на путу двојицу ученика који су ишли у Емаус и ишао са њима до села. И ми га свакодневно сусрећемо у светој Литургији, када се на њеном крају на отвореним Царским вратима појављују свете Тајне Тела и Крви Христове и хор поје: благословен Који долази у име Господње, Бог Господ и јави се нама.

Осим тога, за све верујуће и побожнога живота хришћане, свакодневно се савршава унутрашња тајна Сретења, односно сусрет са Господом у душама за време молитве, тајне или јавне, при усрдном покајању, када у душу која се каје, тајанствено долази Христос и теши је, очински је грли, мири се са њом, усељава се у њу, нарочито при искреном причешћу светим Христовим Тајнама Тела и Крви Његове.

Али бива и жалосно и плача достојно раздвајање човека са Христом, када хришћанска душа упада у вољне или невољне грехове, као на пример, у греховне и нечисте, лукаве и хулне помисли, или у гордост, самољубље, неверовње Јеванђелској истини, када у неверовању одбацује Бога и потпуно одступа од Њега, хули Га, као што се до догодило са богохулним грофом Толстојем и његовим многобројним следбеницима. На њима се збило пророчанство Симеона Богопримца, речи вредне памћења, које је изговорио Пресветој Дјеви: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу“ (Лк. 2, 34). Збило се то у вези са њиховим падом и устајањем неких од њих, али не и Толстоја. Пре свега је ово, ипак речено за тадашње књижевнике, фарисеје и садукеје а затим и за садашње лажне учитеље, који себе називају хришћанима. Христос је за Толстоја био камен спотицања.

Даље, сваки пут се збива, наше жалосно, бесмислено раздвајање од Бога при паду у разноразне грехе: блуда, прељубе, злобе, зависти, неуздржања, пијанства, непокорности, својевољности, насиља, клетви, псовки, користољубља и среброљубља и у разне друге грехове и уколико човек умре у гресима без покајања, он ће остати раздвојен од Христа заувек и биће збројан са ђаволом, коме се уподобљавао и коме се на крају уподобио током живота и наследиће његов удео – вечну муку.

Последњи сусрет са Господом збиће се на Његов други и страшни долазак, када ће доћи у страшној слави Својој и Свога Оца Небеског са свима Анђеоским силама: „И угледаће га свако око, и они који га прободоше; и заплакаће због њега сва племена земаљска“ (Откр. 1, 7)

Апостол Павле је писао Солуњанима: „Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити“ (1Сол. 4, 16 – 17).

Сусретнимо Господа овде, на земљи, док смо живи, у покајању и врлинама са чистим и неоскврњеним душама, пребивајући у узајамној љубави и чињењу сваке праведности, да би га и на Његовом Другом Доласку сусрели у радости и уселили се на сву вечност у Његово Царство. Амин.

1 Коментар

Branka

пре 1 месец

Napisacu nesto tj.moje iskustvo( mozda nekom bude korisno)...ili smo s Bogom ili nismo, greh ili odbacivanje greha...uvjek imamo izbor da izaberemo...da uradimo taj mali-veliki napor da biramo Dobro( zvuci jednostavno, ali nije,bar meni).Citajuci ovu besjedu sjetila sam se kako sam se bojala kako cu zivjeti bez grijeha, tada je do mene dosla informacija -koliko mozes-,to je bilo olaksanje ,polako,postepeno....

Оставите Коментар