dsc_2044

20.12.2016.

старац Пајсије Светогорац: УСРДНИ ПОСТ

Постећи човек показује своје добровољење. Из усрдности се подвизава и Бог му помаже. Али ако то чини на силу и каже: „Шта да радим, петак је, па је ред да постим“, мучиће се. Међутим, ако му је јасан смисао поста и ако пости из љубави према Христу, радоваће се. „На овај дан“, треба да помисли, „Христос је био распет: ни воде Му нису дали да попије. Давали су му сирће. Ни ја нећу пити воде целога дана.“ Ако то чини, онда ће осетити у себи узвишенију радост од онога ко попије најукуснији освежавајући напитак! А видиш, многи мирјани ни на Велики Петак не могу да посте, чак ни на тај један дан. Али пред неким министарством могу да седе по цео дан и штрајкују глађу због неког ћефа, да нешто постигну. Тамо их бодри ђаво. То што чине је самоубиство. Други пак, када дође Васкрс, радосно и из све снаге поју „Христос воскресе“ јер ће добро да једу. Личе на Јудејце који су Христа хтели да начине краљем, јер их је нахранио у пустињи. Сећате ли се шта каже Пророк? „Проклет био ко немарно ради дело Господње.“ (Јер. 48,10) Једно је када неко има добру вољу да пости, али не може, јер му, ако не једе, дрхте ноге, пада у несвест не помаже му, дакле, његова издржљивост, или здравље итд. – а друго је када има снаге и не пости. Где је онда добра воља? А жалост онога који жели да се подвизава, а не може, надомешта подвиг и он има већу плату од онога ко има одважности и подвизава се, јер тај осећа и задовољство. Данас је дошла једна сиротица од неких педесет пет година сва уплакана, јер не може да пости. Муж се од ње развео. Имала је једно дете и изгубила га у саобраћајној несрећи, па је остала сама. Мајка јој је умрла, нема где ни да станује ни где да се храни, па је узимају жене да им ради за стан и храну. „Имам велики грех на савести, оче“, рече ми та сиротица, „јер ништа не радим: а најгоре од свега је што не могу да постим. Једем шта ми дају. Понекад ми средом и петком дају посну храну, али често ми дају мрсну, а ја сам принуђена да је једем, јер се исцрпљујем и не могу да стојим на ногама.“ „Једи“, рекох јој, „ако не можеш да издржиш.“ Човек треба да испита своје могућности. Ако види да не може да издржи, нека поједе још нешто. „Измери самога себе“ каже преподобни Нил.

2 Коментара

Наташа

пре 7 месеци

То је тај , Свети старац Пајсије Светогорац, који је лебдио..., дружио се, разговарајући лицем у лице са Светом Јефимијом ( узгред буди речено, која је и контактирала са мојом крсном славом Св Алимпијом Столпником, чија се глава налази у манастиру Кутлумуш, где је мислим Старац Св Пајсије био у општежићу), и на кога је толико пута падала Нетварна Светлост, док сам ја ( а прије свега и многа друга дјеца) била жртва пионирске масовне прелести (((. Слава Тебје Господи , Слава Тебје.

Sonja Leugermann

пре 7 месеци

Време поста је као небо на земљи .... осећа се нека посебна заштита као под "стакленим звоном" - као да време стоји - и нема право да нас чини својим .......Среда и петак су као камечићи на којима се сигурно прескокује преко "реке" а ови дужи постови су прави мостови .....мостови ка вечнности..... нека би нас Бог наш драги можда најбоље затекао у посту ......

Оставите Коментар