28.02.2014.

старац Харалампије Дионисијатски – разговори о умној молитви (први разговор)

РАЗГОВОР ПРВИ О УМНОЈ МОЛИТВИ

–   Старче, изучавао сам књиге трезвеноумних отаца о умној молитви. Покушао сам да применим то што они пишу. Могу да кажем да сам имао духовне користи, али не видим резултате попут оних које наводе свети оци.

–    Колико времена се трудиш у молитви?

–    Скоро две године.

–    Две године, доста је то времена. Имаш ли неког руководитеља да те саветује како да се молиш?

–    Само ради тога био сам приморан да променим двојицу духовника. Нажалост, не само да нису знали да руководе, него су ме истовремено обесхрабривали. Говорио сам им: „Жедан сам да се научим умној и непрестаној молитви.“ Одговарали су ми: „То није за нас, дете моје. То су само свети успели да постигну. Они који су се латили да их подражавају пали су у прелест. Знаш ли Символ вере? Знаш ли Оче наш? Довољно је. Највише, хајде узми па прочитај из скраћеног црквеног часловца још нешто пре спавања…“ Такве ствари сам слушао. Коначно нађох духовника који ми каза: „Читао сам и ја много о умној молитви, покушао сам, нешто сам постигао. Али, да будем искрен, немам дар за руковођење другима. Е, али нећу ти забранити да се молиш. То је највећа прелест. Зналаца има макар на Светој гори. Можеш код њих да одеш, ако се интересујеш да узнапредујеш у благословеном делу непрестане молитве, да те они руководе.“ Сада ми је први пут да сам се удостојио доласка на Свету гору. Неки монах ми је препоручио да дођем код вас. Молим вас да ми помогнете.
– Због тога, што чујем и од тебе, дете моје, и ја сам. на жалост, разочаран у поједине духовнике. Бог да помилује твог последњег духовника. Он не зна, али макар не сече другога. Врло је исправно рекао. У прелести није онај ко изговара молитву (Господе Исусе Христе, помилуј ме) него онај ко је не изговара, и још је горе ако спречава друге да је изговарају.
Не кажем, упознао сам и ја и исповедам многе који су почели да изговарају молитву па су пали у прелест. Али зашто су се опрелестили? Зато што нису имали водича, Онај ко мисли да му водич није потребан, у прелести је и  егоистичан. Егоист и умна молитва, то су ствари супрот не.
Такве прелеснике имамо чак и на Светој гори. Неки долазе код мене. Уместо да се исповеде и посаветују, циљ им је да ми докажу како су богоносци. Један ми скоро рече „Ја сам, духовниче, задобио умну молитву.“ „О“, рекох му „то је радосна вест. Са којим духовником се саветујеш – Он поче да се противи и да се гневи. „Ја“, вели, „да идем  код духовника? Ја сам у положају да држим наставу вама духовницима. Ја разговарам са самим Христом и Богородицом. Видим светлост, свеце итд.“ Чим му рекох да је све то сатанско, он се наљути и оде срдит.
Ето, дете моје, то су прелесници. Знам, опет, друге који су у почетку питали да науче молитву, али не могу да се ослободе сопствене воље. Својевољан човек и молитва су као дан и ноћ. Воља значи егоизам. Исход: уместо молитву, нашли су батине. Разочарали су се, прекинули молитву, и што је најстрашније, постали су највећи противници умне молитве. Демон би их опседао чим би видели неког монаха да врти бројаницу. Отимали би му је из руке  и дивљали на њега као пси, вичући му да је у прелести. Исти монаси су долазили и причали ми. Схваташ ли сада како сатана окреће капу? Прелесник вређа онога ко се моли, називајући га прелесником.

–   Дакле, оче, заиста је тешко, по вашој причи, да се научимо умној молитви!

–   У чину монашког пострига пише: „Трудом и болом се постиже добро.“ Знаш ли шта значи задобити умну молитву? Значи задобити самог Бога у себи. Доживљаваш га, осећаш га, отварају се очи душе. Тим очима видиш Христа у себи. Осећаш у себи благодатност царства Његовог. Разумеш ли?

–    Оче, ја верујем у то, али нисам достојан таквих ствари. Покушао сам, напрегао сам свој ум са удисајем и издисајем, као што оци пишу, али нисам могао да се концентришем. Ум ми је путовао другде. Дошао сам и ја до момента разочарења и помисли да ова молитва заиста није за нас.

–    Бре, благословени, зар ти не рекох да само уз књиге нема напредовања? Потребан је и духовни руководитељ. Ти хоћеш одједном да достигнеш савршенство. Хоћеш одмах да научиш технику са удисајем и издисајем. Још ћеш доста хлеба појести док стигнеш дотле…

Али показаћу ти како да почнеш. Почећемо од слова А.

Прва лекција је да молитву изговарамо устима гласно, и то колико год можемо чистије и брже. Али пази, док ми изговарамо молитву долази сатана и убаца хрпу помисли и фантазија. Када почетник говори молитву умом, убацивање помисли гуши молитву. Уколико, међутим, будеш изговарао устима што брже можеш, сатана неће стићи да лако изазове одсутност разним помислима. Ма колико ум одлазио од смисла, имамо ухо које, хтело не хтело, чује шта уста изговарају. Наш ум има моћ да у исто време прати две ствари. На пример: док нас двојица разговарамо, у истом тренутку ти чујеш и мотор који доле пролази, или људе који поред нас разговарају итд. Чим будеш почео да изговараш молитву, у твом уху ће брујати гласови, аутомобили, и пре свега све фантазије које су ушле у тебе кроз твоје уши и очи у свакодневном животу. Поготово сада, када је свет спао на тако ниске гране, у граду у коме човек живи и прља своју унутрашњост кроз свих пет чула.

Ти имаш жељу да задобијеш умну молитву. Знаш ли шта значи чиста молитва? Знаш ли шта значи да се ум прилепи срцу? Да сву прљавштину изнутра избациш и да се усредсредиш, да се прилепиш само за смисао молитве?

Да ли се све прљавштине тако лако скидају? Зашто смо ми отишли из света? Благодаћу Христовом ми и тамо стојимо на својим ногама. Али да би се ум очистио потребна је тишина – а не једном кашиком да скидаш а другом да товариш. Ноћу се бориш да избациш, сутрадан се поново враћаш на исто. Ако си дан провео у позориштима, игри и певању, тада, ако можеш, избаци увече утиске, да би могао чисто да изговориш макар једну молитву. Нећеш имати ни апетит за молитву.

Дакле, почињемо прву лекцију. Даћу ти ову бројаницу од триста, и увече ћеш бдети заједно с нама. Окренућеш девет бројаница, говорећи: Господе Исусе Христе, помилуј ме, и три: Пресвета Богородице, спаси ме. Чим завршиш дванаест, тада поново изговарај од почетка. Сат времена пре но што одемо на литургију, доћи ћеш код мене да ми саопштиш своја постигнућа.

–     Али, старче, извини, ја не могу да окренем ни дванаест бројаница од триста. Како ћу успети и више од тога?

–    Ко ти је рекао да не можеш? Засад заборави то своје. Чинићеш оно што ти ја кажем, а после ћемо да разговарамо. Ти сада још ниси за удисаје и издисаје. Изговараћеш устима молитву колико можеш брже. У међувремену присиљаваћеш и свој ум, да би разумео шта изговараш. Тешко је то постићи. Молитва са страхом Божијим доста помаже<br „page-break-before:=““ always“=““>усредсређености. Не треба се молити формално и механички. Разговарамо са Богом, нису то ствари за шалу. Верујемо да је Он присутан и да нас чује. Ако се молитвом отворе очи душе, ти ћеш га и видети.

Прекјуче дође неки Циганин за милостињу. Он целог живота тако обилази и скупља. Не могу да га отерам. Он тако смирено моли, чак и пред ноге пада. С једне стране, схваташ да је преварант, с друге, не можеш да му не даш милостињу. Е, ако он ради материјалних ствари тако смирено моли, колико више ми то треба да чинимо ради духовних ствари! Човек се сажали на другог човека и даје му милостињу, колико се више Сведобри Бог сажаљује и слуша оне који му се моле! Чини ми се да Христос на то мисли када у Јеванђељу каже да су синови овога света вештији од синова Царства Божијег.

Колико можеш, дете моје, са страхом Божијим умно припадај и ти, као Циганин, ногама Христа нашег. Још знај и ово. Ти си дошао из света. Још увек носиш свет са собом. Све слике које из света имаш у себи, све, лукави ће ти као филм приказивати у глави. Ти се држи молитве. Упорност, стрпљење и присила. Колико можеш, одбацуј било какву фантазију, и добру и лошу. Присили себе да, колико можеш, разумеш само тих пет речи молитве (Господе Исусе Христе, помилуј ме).

За данас је то прва лекција. Хајде да видимо јеси ли схватио!

–    Потрудићу се, оче, вечерас, као што сте ми казали, тј. изговараћу молитву непрестано устима, а после ћу доћи да вас видим.

–   Да, дете моје. Нека ти је Богом просто. Учини тако.

Овај младић, дакле, пошто се после подне одмори у келијици, свеж и с великом чежњом постави почетак. Отпоче бдење с бројаницом од триста. Упркос својим сумњама, да није лако окренути дванаест бројаница, ипак његов језик као машиница непрестано понављаше кратку Исусову молитву. Како он сам исповеда, језик је молитву изговарао без потешкоћа. Најтеже беше задржати ум на смислу изговараног. На том пољу се одвијала заиста крвава борба. Међутим, у тој борби не одоцни Господ да укаже већ прву очигледну помоћ, али и да пружи доживљај Свог присуства.

Пошто су прве бројанице већ потекле, мало-помало дође осетна сладост, изли се из грла и прилепи се језику и уснама. Ова сладост беше слична најслађој бомбони, с разликом што се бомбона после пет до десет минута истопи, а ова се није топила, него се, штавише, сладост појачавала до ступња да су се божанске речи молитве с великим задовољством непрестано понављале.

Не прође ни сат времена, а он заврши дванаест бројаница. Поче друга, трећа, па и четврта дванаестица. При крају четврте дванаестице, душа се неочекивано изли у сузе славословља и благодарности. Већ се приближи час за подношење рачуна. Старчева радост беше неописива због успешне примене прве лекције.

– Само храбро, дете моје, идемо даље.

Овај младић остаде неколико дана, а потом се врати у свет. Наставио је да одржава везу са старцем дописивањем, све док га божански промисао не призва у ангелски монашки ред.

Оставите Коментар