02.06.2015.

Игуман Александар Милеант – ОПАСНОСТ ОКУЛТИЗМА

Нарочита опасност за душевно здравље је онај правац у окултизму који рекламира начин да се извор енергије отвори унутар самог човека (А. Клизовски, “ Основе погледа на свет Новог доба“). Према том учењу, сваки човек, који усвоји нарочиту методику, може у себи да развије узајамно прожимање спољашњих и унутарњих светова, да сачува и успостави здравље код себе и других, да се научи укључивању на било који извор информација, да отвори треће око, обавља астрална путовања, да отвори своје чакре. Отварање чакри посебним методама са циљем ослобађања психичких енергија нуди бескрајне могућности. Човек може да постане сличан боговима – да стекне визионарске способности, да овлада телепатијом, телекинезом, итд. Али у исто време сами специјалисти у тој области (А. Клизовски) упозоравају да је раскривање биосиле у себи бременито многим опасностима. Детаљно разматрање ове проблематике превазилази оквире ове теме. Да кажемо само да људи који се баве раскривањем чакри често непоправљиво обогаљују своју психу.И тако, обманувши човека оним што човек највише уважава, ђаво га потом све даље и даље одводи од Бога, док га не гурне у понор паклени. Захваљујући својој способности да се прилагођава мишљењу човека, ђаво је успео да многе савременике обмане древним окултистичким бајкама, преодевајући их у квазинаучну терминологију. Тако је у наше дане настала посебна научна област – парапсихологија, која изучава и настоји да објасни древне шаманске и медијумнистичке методе. Зна се да у свету у коме ми живимо, поред белог и црног, постоји још и сиво; осим светлости и таме, постоје полусенке. Али у безваздушном простору нема сенки, него постоји или потпуна светлост или потпуна тама. На сличан начин ни у свету духова нема морално – неодређеног стања. Дуси (кад се упореде с људима) – проста су бића; они могу бити или сасвим добри (ангели) или сасвим зли (демони). У складу с тим у духовном свету постоје само два стања: рај или пакао. Нема средњег, неутралног постојања. Схвативши то, морамо се сложити да је сила (енергија) која исходи од Бога или ангела увек добра и привлачи добру, а сила (енергија) која исходи од демона, увек зла и гура у зло. Вишестолетно искуство Цркве то потврђује. Сила, која од Бога происходи, или, речима Светог Григорија Паламе, „нестворена божанске енергија“, јесте сила просветљујућа, која душу оживљава. „Учитељу, добро нам је овде са Тобом бити“, узвикнули су ученици када их је на Тавору озарила Божанствена светлост (Мт. 17, 113).

Оставите Коментар