06.03.2018.

ахимандрит Емилијан: МЕРИЛО НАШЕГ УСМЕРЕЊА

Дакле, мерило нашег усмерења јесте радост, која одређује где се налазим и мир, који одређује куда идем. Ако немам мира, то значи да сам кренуо погрешним путем. Усудићемо се да кажемо да ако свој мир налазимо у греху, онда је боље да одемо у грех. Грех је тада за мене драгоценији од свих Арханђела заједно. Наравно, у том случају ће други степеник бити то да од греха стигнем до Раја, пошто уствари није могуће да грех донесе мир. Грех је највећа увреда за Бога и за човека. И поред тога, ако се мени чини да свој мир налазим у греху, нека одем у грех. Битан је мир. Само мир може да ми подари неки зрачак светлости, који ће ми у наставку открити Бога

5 Коментара

Бојан Бановић

пре 7 месеци

Веома чудна поука. Вероватно је она извучена из контекста. Чини нам се да је грехољубива душа веома лако може погрешно протумачити и запасти у разне проблеме. Нпр. на основу ове поуке могу се оправдати сви греси. На основу овако схваћене радости и мира (своје радости и свога мира који су сами себи циљ) без Христа и мимо Његових Светих Заповести, може се убити, прељуба се може учинити и брак растурити, из манастира се може изаћи, у раскол отићи, и у свако друго зло запасти, надајући се да ће нам се после свега тога и кроз све то открити Бог. А шта ако ме у сред тога греха за који ми се чинило да ће ми донети радост и мир задеси смрт? "Грех је највећа увреда за Бога и за човека. И поред тога, ако се мени чини да свој мир налазим у греху, нека одем у грех. Битан је мир." - Ова мисао плаши душу и некако нам се чини да је у нескладу са целокупним учењем Светих Отаца. Опростите ми Оци и братијо због оваквог коментара, он је уствари више недоумица. Знам да су духовне теме океан у коме се човек сам веома тешко може орјентисати, и лако погубити, па је највероватније да ја нисам правилно схватио ову поуку великог старца Емилијана, а нисам јој ни дорастао. ПОМОЛИТЕ СЕ ЗА НАС! - Ваши Бановићи

Манастир Подмаине

пре 7 месеци

Бог Вам помогао. Коментар је заиста на први поглед необичан и чак застрашујући за нас, гордо и фарисејству склоно поколење, али је он у суштини предањски и можда један од најјачих вакцина за најтежу болест данашњице. Јер нема ништа горе него да у том немиру, мислећи да служимо Богу, одемо на онај свет. Наравно опасност од смрти у греху постоји, нека нас Бог сачува, али још је гора она смрт у лажи, страху и немиру, далеко од благодати Божје... Далеко је лакше отргнути се од греха него од таквог стања, а њега можемо упаво препознати по немиру који нас свагда прати. Може вам бити корисно и тумачење оца Василија, на крају његове проповеди на другу недељу Часнога Поста. http://manastirpodmaine.org/besjeda/propoved-jeromonaha-vasilija-na-drugu-nedelju-casnoga-posta-2/ Свако добро од Господа!

Бојан Бановић

пре 7 месеци

Да заиста је тако! Благодаримо на разјашњењу и Очинском упозорењу, а и предложена беседа на другу Недељу Поста још више појашњава. То је она Јеванђелска и Светоотачка истина да је Богу дражи смирени грешник који се каје и налази милостивог Оца, него горди и умишљени, безрадосни и немирни "праведник" који је сам себи довољан. СВЕТЛОСТ ХРИСТОВА ПРОСВЕЋУЈЕ СВЕ! Обманут и оболео управо од оне тешке болести - гордости нисам разумео Старчеву поуку. Праштајте и помените!

Манастир Подмаине

пре 7 месеци

Слава Богу за све!

Branka

пре 7 месеци

Kada nemir gasis grehom,dobijas privremeni mir-lazni mir...ali nemir je toliko jak da je bolje ista nego nista.Posle dugog gasenja nemira grehom,nema vise ni laznog mira...places u grehu a gresis.Kada se svi lazni mirovi sliju u jedan veliki nemir koji te zdere I kada padnes na dno samog sebe(svak ima svoje dno) onda shvatis da trazis MIR....onda te Gospod dovede u crkvu i pomalo,pomalo uci te kako na drugi stepenik.

Оставите Коментар