поглавље
О ЛЕГАЛИЗАЦИЈИ АБОРТУСА

Говоре нам да је неопходна легализација абортуса код узраста 13-14 година, и то без обзира колика је трудноћа, јер ће те девојчице ионако тајно извршити абортус, а то се онда обично врши у неодговарајућим условима и без професионалног знања, што угрожава њихов живот. Као прво, почећемо од једне мале примедбе: а зашто не видимо други начин бриге о животу и здрављу жене, осим кроз легализацију абортуса, и зашто се та брига не би испољила кроз заштиту материнства, а не кроз његово уништавање? Кад би центри за здравствену заштиту заиста били забринути за здравље жене, они би предложили беспалтне порођаје, а не убиство плода (наравно, мислимо на бесплатне порођаје у правом смислу те речи). Као друго, уопште не постоје безопасни абортуси. Хируршка интервенција у тој области оставља тешке последице у виду предиспозиције за рак и неплодност, а често има смртни исход чак и у стерилним условима, а да и не говоримо о неизбежним психичким траумама.

Убеђују нас да ће жена која се одлучила на абортус то ионако учинити. То би ваљда требало да значи да не треба да се боримо против злочина, него да га потпомажемо, да уз помоћ закона и друштвеног мнења стварамо повољну атмосферу за убиства деце? Зашто онда у том случају не бисмо озаконили продају и растурање дроге? У том смислу можемо навести много аргумената. Например, без обзира на све забране наркомани ће наставити да се венски дрогирају. Да би задовољили своју страст, која прелази у навику и болест, они ће се одати криминалу, извлачиће новац од родитеља, или ће почети да своју децу лишавају средстава за живот и на тај начин ће наркобизнис чинити још богатијим. Зар онда не би било боље да у градовима и селима отворимо специјалне центре у којима ће лекари у стерилним условима убризгавати наркотике, како се наркомани не би заразили вирусом сиде и постали његови преносиоци? Значи, треба ученицима делити дрогу како не би крали новац за њену куповину и објашњавати им коју дозу треба да узимају у односу на своју телесну тежину, јер деца ће то ионако негде на улици кроз праксу научити и притом могу умрети од превелике дозе. Треба деци помоћи и у њихове вене професионално убацити оптималну количину отрова. Уопште узев, треба створити “културни ад” на земљи како би се избегао “стихијски ад”.

Зашто се ширење и пропаганда дроге сматра преступом, а легализација и пропаганда абортуса хуманошћу према жени кад и једно и друго воде пропасти личности и народа? По судској статистици степен криминала се повећава у целом свету, а значајан проценат чине туче ножевима и убиства. Зашто у том случају не бисмо отворили центре у којима би се вршила стерилизација ножева како се ране након туче не би инфицирале? Пошто ће се злочини ионако и надаље догађати, зашто их онда не вршити на хуманији начин?

Стално нам говоре да је абортуса било и да ће их бити. Али само озакоњавање абортуса морално квари друштво. Значи, закони се брину о томе да се убици не нашкоди током злочина, то јест допуштају убиство и чак га подстичу. Закони треба да штите човеков живот и пре свега жртву злочина – дете, а не насилницу која је изгубила савест и која је могла постати његова мајка. Како треба да схватимо то што закони у многим земљама забрањују смртну казну и за најстрашније злочине, а истовремено допуштају убиство невиних, штитећи притом самог убицу?

Убеђују нас да у болничким условима током абортуса преживи више жена. Али, поставља се питање ко то преживи? Вероватно људи који су изгубили савест и људскост? Да ли преживи комад меса који је заједно са својим дететом ђаволу продао и своју душу? А због чега остаје у животу? Да ли због тога да би се одала разврату, зачињала децу и поново их убијала? Кад се абортус законски легализује, тада цело друштво постаје убица и сви ми директно или индиректно учествујемо у одузимању сваког живота, у свакој смрти детета.

Код неких народа је постојао обичај да човеку који је осуђен на смрт ставе омчу око врата и да онда тај дугачки конопац вуку сви мештани села како нико од њих не би био сматран његовим убицом. Можда се то тако радило и да би се избегла крвна освета? Било како било, ако ћутимо, онда су руке свих нас на ужету којим се убија дете и одговорни смо пред Богом и сопственом савешћу.

Фон на којем се одвија убиство деце, што односи више жртава него епидемије куге или колере, јесте разврат, који уништава породице и убија поштовање и љубав међу супружницима. Разврат је постао појава која се толерише, али чини се да ће то ускоро постати престиж. Разврат, цинизам и убиство су карике једног те истог ланца. Деца нису заштићена ни од оних најодвратнијих слика разврата. Дечија душа је веома пријемчива и лако прихвата како оно што је добро, тако и оно што је лоше. Овде се одвија масовно насиље над децом и њихово духовно силовање. Човеку као да хоће од самог детињства да униште осећај савести и честитости, да га отргну од традиције народа којем припада и да спрече утицај породице. Зашто није забрањена телевизијска, улична и новинска порнографија? На ово питање нам одговарају: “У име слободе!” Али ми се питамо слободе од чега и слободе за чега? Можда слободе од морала зарад задовољавања најнижих страсти, при чему се оправдава свака врста разврата? Но то већ није слобода, него гадост! На људе се са свих страна обрушавају бујице прљавштине које су буквално преплавиле данашње друштво. Немогуће је отворити неки часопис или укључити телевизор а да не видите најодвратнију наготу интимног живота. Људима од самог детињства насилно убризгавају инјекције отрова и притом се говори о слободи. Сâм факт злочина није оно најстрашније, него његова легализација када злочин постаје свакодневна појава, кад на њега гледају као на саставни део живота, кад он не узнемирава савест самог друштва, кад се на њега људи навикавају, кад се он никога не тиче и кад никог није брига за њега.

Живимо у времену у којем се разврат шири попут какве лавине. Абортус се не може посматрати апстрактно јер је он органски део недуховности друштва и култа разврата. Још донедавно је абортус сматран злочином, а сад је постао део свакодневице. Но ускоро ће абортус постати обележје цивилизације и онда ће оне који се усуде да нешто кажу против њега гледати с презиром и исмевати као фанатике и назадњаке.

Слобода абортуса је слобода да се убија. То су олакшице дате убицама! Зашто се телевизијске емисије данас стално врте око једне осе – око секса и убиства? Људима се 24 часа сугерише да разврат није морална аномалија нити извргавање руглу човековог достојанства, него само један детаљ живота, као например доручак или шетња на свежем ваздуху. Као последица блуда и разврата појављује се емотивна равнодушност у односима људи. Разврат убија човека као личност и од њега остаје само његова животињска страна. Ако је душа изгубљена, онда је све остало само врећа костију и крви. Али најгнусније је то што они који заводе народ смеју себе да називају хришћанима. Где је за њих достојанство човека као лика и обличја Божијег и феномен бесмртне душе која може видети Бога само ако чува своју чистоту? Апостол Павле пише да онај ко уништава своје тело, уништава храм Божији. Христос је за оног који саблажњава рекао: Боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у морску дубину. Он је сатану назвао човекоубицом од искони. А ко сте ви? Да ли сте деца Авеља или Каина?

Легализација абортуса за малолетне је у ствари позивање деце на блуд и убиство. Такво дете неретко постаје савршени злочинац. Његов је животни пут од самог почетка упрскан људском крвљу. Познати хришћански мислилац ИИ века Климент Александријски је писао: “Удаљавајући плод жена заједно с њим избацује из себе све оно што је људско”, то јест, већи пад не постоји.

Легализација абортуса кад су у питању тринаестогодишње девојчице, пројекти предавања сексологије у школама и томе слични “културни” и “добротворни” подухвати представљају санкционисање духовног и физичког скрнављења деце и уклањање и последњих ограничења, па макар само и моралних, кад су у питању блуд и разврат. То је склизнуће у провалију без дна и краја.