Ово није духовна књига. То је књига за самопомоћ са подацима и наводима који су преузети из православних духовних књига. Светитељи, надахнути и руковођени Богом, написали су праве духовне књиге и оне су допринеле да и овај смерни труд израсте у књигу. Њу је написао грешник који је следио њихов савет. С обзиром на то да од Бога долази све што нам помаже да победимо грех и страсти, онда је и ова књига, кроз поменуте светитеље, надахнута и руковођена Богом.

      Аутор ове књиге није достигао блажено „бестрасно стање“ које имају Свети, већ је само научио како да се уздржи од страсних дела, односно да се одвикне и ослободи зависности. То „бестрасно стање“ представља виши степен, и оно је изван области ове књиге. Међутим, постоје друге књиге које су написали светитељи, и оне нас могу водити ка том вишем степену. „Бестрасно стање“ припада онима који љубе Господа Исуса Христа више од читаве творевине. Већина људи које ће Бог примити постаће потпуно бестрасни тек тамо, на небу. Светитељи, који су достигли стање бестрашћа док су још живели у физичком свету, водили су и још увек воде друге ка том вишем степену. Свети Јован Лествичник каже: „Није могуће да сви достигну бестрашће, али је могуће да се сви спасу и помире са Богом.“ То је одлична вест за нас грешнике!

      Аутор је користио методе наведене у овој књизи да би се одвикао од шест врста зависности и лоших навика. До своје седамнаесте године упражњавао је њих пет. Шесту зависност стекао је до двадесете године.

      Аутор није био један од оних који су посећивали цркву, читали Свето Писмо или се свакодневно молили (молио се само у крајњој нужди). Одрастао је у домаћинству без Библије, молитвеника, или било ког другог писаног хришћанског материјала. Богу хвала да је у готово свакој соби била бар по једна икона. Док је боравио у православном дечјем кампу, када му је било четрнаест година, речено му је да треба да исповеди своје грехе свештенику, а након читања православних часописа и једне православне књигe, када му је било тридесет година, одлучио је да се по други пут исповеди. Није могао да престане ни са једном од својих зависности и лоших навика све док се није латио духовног оружја ? исповести и духовног читања, као и других средстава  која су наведена у овој књизи. Он више не жуди за ‘ослонцима’ које је 1999. престао да користи (по други пут), јер наставља да користи духовно оружје које нам је Бог дао. Оно, без икаквих штетних  последица, замењује сваку подршку или утеху коју су му зависности и лоше навике пружале. Оно омогућава свима нама приступ ка нашем Творцу, Који нам даје много више.

      Не треба да бринеш да ли имаш много вере на почетку. Да си имао такву веру, до сада би већ престао са зависностима/(лошим) навикама. Чини дела вере која се наводе у овој књизи и аутоматски ћеш стећи „веру кроз дела“. Бог поједностављује све оно што би изгледало сложеније у нечијој причи или уверавању.

      Ова књига је упућена оним члановима Православне Цркве који хоће да победе зависности као што су пушење, злоупотреба алкохола, и било која друга злоупотреба наркотика, као и зависничко понашање, као што су коцкање, поремећаји у исхрани, испољавање лошег расположења, опсесивно-компулсивни поремећаји, неки психолошки поремећаји у понашању и све остале лоше навике. Они могу извући највише из ове књиге јер имају на располагању духовно оружје и методе које су описане у њој. То не значи да чланови других истинских хришћанских деноминација неће имати користи од поука у овој књизи, а атеисти и агностици најпре би морали да поверују да би извукли корист из текста. Друго поглавље садржи део намењен управо њима. 

                У тексту се често и обимно користе наводи из Светог Писма јер се претпоставља да већина циљних читалаца није никада прочитала Нови Завет (други део Светог Писма који садржи живот Исуса Христа). Наводи нису само садржани да би потврдили и појачали исказе већ и да би читаоцу дали мали предукус унутрашње целебне моћи која долази од Речи Божје. Неки наводи су коришћени више него једанпут због њиховог вишеструког значења у оквиру једне свеобухватне поруке. То је зато што су написани Духом Светим.

      Ова књига никако не исцрпљује тему, већ служи, између осталог, као поука о (духовном) оружју и тактици који се користе у савлађивању зависности и лоших навика. Књига даје практично упутство читаоцу како да успешно победи зависност. У њој је обиман материјал за стварно „прекидање ланца зависности“ и даљи (духовни) напредак. Ко жели да повећа своје могућности да уђе у Царство небеско, треба да се посаветује и чита друге православне књиге. Имајући то на уму, аутор je често користио обимне цитате не само из Светог Писма него и из других поучних књига. Делимични разлог за то јесте жеља да читалац „окуси“ садржај различитих православних књига, како би касније одлучио које би од њих изабрао и набавио. Арена, једна од књига која се цитира у деветом и десетом поглављу, даје јасан савет о избору одговарајућег штива у циљу духовне поуке.

      Давид је био физички наоружан само праћком и каменчићима када је погубио дива, Голијата Гатског. Но духовно је био наоружан вером у Свесилног Господа Бога, који је свемогућ и непобедив! Будући да су циљни читаоци  чланови православне вере, већина поука ће бити упућена првенствено њима.

      С обзиром на то да си крштен у Светој Цркви Божјој и да си се као такав (на крштењу) одрекао сатане и његових присталица, опште признате методе побеђивања „лоших навика“ имају мање шансе за успех. Разлог лежи у томе што се бориш против својих телесних слабости, лукавства свога ума, утицаја света и, осим тога, свог непријатеља, ђавола. Он нас мрзи много више него друге који су га се „одрекли“ и зато води жесток рат против нас.

      Ако прихватиш духовно оружје које ти нуди Бог, бићеш успешан само дотле док га не одложиш. Одлагање оружја током физичке борбе јесте знак пораза. Тако је и у духовном рату.