is-chs1

07.11.2014.

свети владика Николај: ЛАГАНО КОРАЧА ХРИСТОС

Лагано корача Христос, драга браћо.
Он бира место где ће стати својом светом ногом, јер он неће да стане у крв. Он бира уске стазе на земљи, стешњене грехом, јер он не може да иде широким имањем греха. Он се провлачи између разбојника, гуран њиховим лактовима, јер он мора да се пробије напред.
Гле, долази Христос међу нас као гост, рецимо, и пита нас за пут!
„Покажите ми пут без крви, без греха и без разбојника!“.
Какав би му одговор могли дати? Где би нашли пут, достојан стопа Његових? Кад би проврила сва усахнула крв из земље, земља би представљала један океан крви. Кад би букнуо пламен из сваког места обесвећеног грехом, земља би се претворила у један пламени пакао. Кад би васкрсли сви мртви разбојници и упарадили се на земљи са живим, земља би била једна непроходна шума људских тела.
Не би му могли рећи: Иди, Господе, кроз градове. Јер градови значе збир и близину. А збир и близина изазива и појачава грех.
Не би му могли рећи: Иди, Господе, кроз села. Јер нема села, које не личи на Гадаринску страну, склониште злих духова.
Не би му могли рећи: Иди, Господе, кроз шуму. Јер шума је стари савезник и јатак разбојника. У шуми је Каин убио Авеља.
Не би му могли рећи: Иди, Господе, морем. Јер море је гробница пирата и пустолова и ратне славе.
Не би му могли рећи: иди, Господе, ваздухом. Јер и из ваздуха је човек вршио злочин над братом својим.
Ми, обични смртни корачамо без страха и зазора стопама паса и тигрова и хијена и камила. Но ко би од нас смео Христу предложити: Иди, Сине Божији, стопама, којима ми идемо? Нико. Једно би му само сви могли рећи:
– Не долази, Господе, док се не сагради пут за Тебе! Ми, обични смртни, можемо преданити у свакој кући. Но ко би од нас умео дати одговор Христу на питање: Где је кућа у којој би ја могао преданити?
Ја, ти, и он дали би му три разна одговора.
Ја би му рекао: Ти си цар, Господе, иди у царске дворове! Но ја бих се преварио. Зар су царски дворови мало бивали гадаринске стране, склониште бесова? Зар код Ирода и Нерона да гостује Христос?
Ти би му рекао: Иди у храмове, Господе, ти си првосвештеник. Но ти би се преварио. Како би могао преданити Христос у храму опкољеном мртвачким костима и упрљаном нечистим молитвама и глупим жељама?
Он би му рекао: Ти си, Господе, пријатељ сиротиње, иди рибарима у кућу као што си ишао Петру и Андреји. Но ко јамчи, да ће га рибари понудити рибом, а не змијом? Или можда би му он рекао: Иди, Господе, богаташима у кућу, као Закхеју и Никодиму. Но ко зна, да ли ће се у кућама претрпаним мебелом и грехом наћи ваздуха за Христа? Ко зна, да ли ће се у домовима пуним слаткиша наћи која мрва хлеба за Христа?
И тако би се преварили и ја, и ти, и он. Где год би Христос стао ногом, из стопе његове оживела би сва историја тога места од постања. Кад би га ја увео у царски двор и сагледао све оно што оживи пред погледом његовим, ја бих се застидео. Застидео би се и ти с Христом у храму, застидео би се и он, с Христом међу сиротињом.
Но и ја, и ти, и он – кад би се добро обазрели око себе, и могли би дати један одговор Христу: Иди, од нас, Господе, јер још није међу нама сазидан дом достојан Тебе.

Оставите Коментар