Шеснаесто писмо
[dropcap letter=“О“][/dropcap]свештана љубави моје душе, љубљено у Христу чедо! Данас сам управо добио твоје писмо.
И опет плачем, и опет јадикујем, и опет душу своју полажем за тебе!
Зато устани. Пружам ти своју дрхтаву руку. Не плаши се. Поново ћy те понети. Плачи на мом рамену. Ја сам покрај тебе, и плачем заједно са тобом. Уздишем, патим, и боли моја душа, а срце лупа, док те поново не узведем на Таворску гору. Када се успињеш на Голготу, неизбежно је и да паднеш. Крст је тежак; много пута ћеш поклекнути. Зашто слушаш кушача? Он ћe на крају бити побеђен.
У сваком случају, твој старац је у праву. Звао те два пута, и ти си два пута био непослушан? Коме си онда био послушан у том тренутку? Шта су ти у том часу говориле твоје помисли?
Али ма шта да се и догодило, нећемо очајавати. Замолићемо старца да нам опрости и извршићемо своју епитимију. И ја ћy се кајати заједно са тобом. Свакога дана начини додатних двадесет пет метанија, и yбyдyћe буди опрезан. Почни испочетка и чувај се непослушногтн. Ако
је страст већ једном надвладanа човека, он убудуhе мора бити веома onpeзaн и супротстављати се искушењу да не би поново пао.
Према томе, буди одважан. Како год да лукави управи своје стреле, ми их морамо окренути против њега. Нека схвати да ниси сам, да имаш стражара који бди над тобом и руши замке које ти овај поставља пред ноre. Ја ћy радосно постити, бдети и трудити се због тебе не четрдесет, неro три пута по четрдесет дана. А ти се подигни и одважно стани. Прими одважност од Господа и не бoj се хвалисавог демона којега је Христос обеснажио, тако да је сада без снаге и своје некадашње силе. Он покреће само маштања и страхове, и изговара само дрске и разметљиве речи. Прими вишњу благодат да га згазиш и нека буду снажни твоји удови. Реци му:
„Престани да ратујеш са мном, непријатељу, јер отац мој бди због мене и слабости моје носи. 3бor мене злострада и пости. Ако и паднем, седамдесет пута седам пута, опет ћеш бити побеђен“ (в. Мт 18, 22).
Oxpaбpи се говорећи на тај начин, охрабри самога ceбe и покај се због свега што си као човек сагрешио. Јер је све то од лукавога; он те доводи у очајање, чини да те обузима чамотиња и све ти отима тескобом. А ти га не слушај.
И писма која касне или су изгубљена — његово је дело. Он наводи друге да их отворе. Он је узрочник свакоме злу. Не треба окривљавати никога осим њега. Према томе, он је тај са којим треба да ратујемо читавог живота. Не са бpaћом, него са оним који их подстиче да помисле или учине свако зло, јавно или скривено.
Сада пак, кад сам ти рекао да сам уз тебе, када се гневиш или си спреман да планеш, реци самоме ceби: „3бог љубави оног старца, који hе плакати када за то дозна, нећу се гневити и нећу бити непослушан. Ко је икада имао користи од непослушности? Како бих онда и ја сад имао користи од ње?“
Што се тиче књиге авве Доротеја коју си тражио, лако нам је да је нађемо, али не дају да се износи ван Свете Горе уколико је давно штампана. Авва Доротеј пpeoбилyje умиљењем, прекрасан је и душекористан. Питаћу xoћe ли ми допустити да купим и да ти пошаљем „Доброчинитеља“ [„Евергетинос“] или „Добротољубље“.
Што се тиче брата за којег си писао да страда, помолићeмo се за њега. У сваком случају у питању је неки тајни грех, од сада или од раније и Бог стога допушта да страда на тај начин. Често се дешава да човек почини грех и не знајући да је то што чини грешно. Он корача по тами као да је слеп, немајући xpaбpocти да самога себе погледа на светлости и да каже: „Сагреших Боже мој!“
Како протиче време и приближава се њеrов крај, ђаво утолико више ратује и стара се са највећом махнитошћу да нас баци на мучење.
Завидљиви демони подстичу против нас бројна искушења и велику пометњу особито сада, када се приближава Велики пост. Будући да и ми њих у то време постом и молитвом притешњавамо више него обично, и они постају бeшњи према нама. Побрини се, дакле, да на том попришту борбе добијеш венце. Мораш постати храбрији. Са овима бесплотнима мораш се борити прса у прса. Не бoj их се. Ти не видиш колико њих падне и нагна у бекство са сваком молитвом коју сатвориш. Ти видиш само колико си ти рањен. Али и они добијају ударце. И они страдају. Сваки пут, када трпимо, они беже поскакујући, и сваком молитвом бивају тешко рањени. Према томе, не очекуј да у време рата, када ти на непријатеља бацаш танад и стреле, он на тебе баца слаткише и чоколаду.
Ceћaш ли се шта си писао на почетку? Тада си рекао да си велику схиму обукао као свеоружје да би ратовао са началима [поглаварствима] и властима таме (в. Еф 6, 12). И зато подвизавај се, дакле, да твоја дела буду сагласна твојим речима.