[dropcap letter=“В“][/dropcap]ероватно је име архимандрита Рафаила (Карелина) многима већ познато и вероватно су многи прочитали неку од његових књига. Но ипак већи део радова оца Рафаила није позната ширем кругу читалаца. Његова дела, проповеди и разговори, поуке и чланци у савременој православној књижевности представљају појаву која је заиста изузетна и веома оригинална.

Наше време представља период повратка у Цркву или просто долажења у храм огромне масе људи, људи који су и од Цркве и од саме вере у Бога годинама били одвојени. Но без обзира на повратак, многи од њих као да остају пред затвореним вратима. Живот Цркве је скривен и он се не може просто размотрити, него се у њега треба улити и њиме живети. У њој је све тако ново и тако непознато и ни мало слично ономе чиме смо окружени у овом свету. Свете Тајне и обреди, појање и молитве задивљују узвишеном и неземаљском лепотом, но њихов прави смисао и сама суштина често остају неоткривени и несхваћени.

Још је теже схватити унутарњи духовни живот, принципе аскетике и православног подвижништва. Свето Писмо и дела светих Отаца прави су кључ за схватање живота човековог духа, човекове небеске предодређености и пута који води до богопознања и богоопштења. При читању књига у души се рађају многа питања. Речи Светог Писма често су нам нејасне и њихов смисао од нас је скривен, а живот светих Отаца и њихово учење за нас недокучиви и непоновљиви. У том случају највише нам могу помоћи речи свештеника, пастира и духовног оца, речи које су поткрепљене искуством сопственог подвига и које су пуне љубави према слушаоцима. Понекад су то речи поуке, понекад речи уразумљења, а неретко и речи утехе. Те речи су нам увек потребне и оне олакшавају тегобе наше душе, чине ју радосном, одгоне мрак наших невоља и просветљују очи нашег срца. Пример таквих речи су проповеди оца Рафаила. Оне су изоворене у различито време и у разним приликама, но и поред тога постоји нешто што им је заједничко и што их обједињује, а то је чињеница да аутор сваку могућност користи за то да своје слушаоце усмери на пут који води ка Горњем Јерусалиму. Он просто човека води и открива му духовни свет.

У овим проповедима можемо пронаћи све што нам је потребно, од разобличавања и указивања на средства којима се могу лечити пороци савременог света па све до практичних лекција борбе против демона и наших страсти. Пред нама се поступно откривају и богослужбени, литургијски живот Цркве, и скривени живот човековог срца, путеви којима човек иде ка Богу, или се, пак, од Њега удаљава. Од објашњења смисла и значаја Светих Тајни Цркве отац Рафаил прелази на откривање тајне приближавања Богу кроз непрекидну молитву.

Он нас стално подсећа да ми хришћани нисмо само призвани на вечни небески живот, него да смо род изабрани (1. Пт. 2, 9) и да зато нисмо своји (1. Кор. 6, 19). Па иако телом пребивамо на земљи, ипак је Црква наш дом, дом у коме живимо, или, како каже отац Рафаил: “Дом у којем је Отац Сâм Бог, Мајка – Пресвета Богородица, анђели и светитељи – наша старија браћа, а ми – браћа и сестре једни другима.” У том дому смо сигурни и заштићени од сваког непријатеља. Уколико сами не изађемо изван црквене ограде, нико нас неће моћи одатле истргнути. А они који су изван ограде, кад чују глас пастира, нека се потруде да брзо уђу унутра.