23.04.2014.

свети владика Николај Велимировић – О СЛИЧНОСТИ СА ХРИСТОМ

О СЛИЧНОСТИ СА ХРИСТОМ

Христос воскресе, драга браћо и децо!

Родио се у пећини, васкрсао у слави, Господ наш преславни. Небо беше отворено и при рођењу и при васкрсењу Његовом. Небо Божје светло, што дуго ћуташе затворено грехом Адамовим. И Ангели разговараху са људима. Он је и сишао на земљу, да отвори људима небо и збратими људе и ангеле. Он, Бог наш и Спаситељ наш, заогрнут човечијим телом, као порфиром вечни Цар Славе. Он, сама чистота и смиреност, родио се од пречисте и смерне Деве у пећини, а васкрсао у слави, да и ми слично Њему, све што почињемо деловати, почињемо са чистотом и смерношћу, јер то је од Бога указани пут ка вечној слави.

Живео је у радионици, а васкрсао у слави, Учитељ наш премудри. Живео је дуго у радионици као вредни занатлија, без вике и шума, а васкрсао у слави. Да и ми будемо вредни и грудољубиви у дужностима својим, на њивама и у радионицама, кроз цео живот свој, непрестано имајући у виду њиву и радионицу душа наших. Јер је трудољубље неопходни услов за добијање душевног спасења и вечне славе.

Творио је превелика дела милосрђа и љубави наспрам људи, а васкрсао у слави, наш нежни Чудотворац љубави. Да и ми показујемо милост наспрам суседа својих немоћних, и то првенствено милост у мислима мислећи добро о њима, милост у молитви, молећи се Богу за њих, и милост на делу чинећи им добро од добра које нам је од Бога. Да будемо слични Господу Христу у милости, као што су деца слична родитељима својим. Јер без милости нико се никад није прославио пред Богом и ангелима Божјим светлим. Ако се неко и прославио без милости, прославио се плачевном славом међу мрачним демонима и слугама њиховим.

Стајао и клечао често на молитви, а васкрсао у слави. Молио се понекад и по целе ноћи, не за себе него за нас, децу свих времена и свих народа, кротки наш Светац над Свецима. Да и ми молитвом освештавамо душе и тела, домове и њиве, поља и радионице, и сву ствар око себе. Да будемо у молитвеној скрушености слични Њему, који је молитвом као росом небеском заливао своје бесмртно дело спасења људског. Ко се икад прослави без молитве? Ако се неко без ње и прослави, прослави се не у царству светлости, и не славом Божјом, него неком другом и другчијом славом.

Трпео клетве и поруге од људи, а васкрсао у слави. Трпео пљувања пљувача и шамарања шамарача, одрицања и издајства од стране пријатеља; трпео од глупости учених, од дугог језика краткоумних и од охолости наших ништавних, трпео и отрпео све – а васкрсао у слави, дуготрпељиви и свешчедри Искупитељ наш. Да и ми имамо трпељивост (терпјеније) и да праштамо опадачима и нападачима својим.

На крст био пропет и закован, исмејан у мукама, умртвљен и у земљу погребен, – али васкрсао у слави, свесилни Створитељ и Бог наш, да се и ми научимо примати све горчине, које нас у животу стигну или сретну, с неограниченом покорношћу вољи Божјој, слично Њему праобразу и прототипу нашем, свечовечанском и пречистом, свагда говорећи као Он: Оче мој, нека буде воља твоја!

Да се обучемо, дакле у чистоту и смерност, у трудољубље, милосрђе, трпељивост са праштањем, и у покорност вољи Божјој. Ко се не буде обукао у ову златоткану одећу од седам великих Његових врлина, тај се значи није одржао обучен у Христа, какав је био при крштењу, те кад буде стао пред Христа на Суду великом у дан расплате, неће личити на Њега ни по чем, ни по једном шаву ни концу, и као наг и одвратан биће гурнут и одбачен. Јер свак ко улази у вечни покој, у радост и славу Христову, и у живовање бесплатно са Њим, мора претходно личити на Њега. Ко пак не личи на Њега, не може бити Његов нити с Њим.

Многи наши преци, браћо, личили су на Христа. Наша прошлост балканска и православна показује нам, да на Њега може личити и човек судија и човек сужањ, тежак и занатлија и слуга и слушкиња и просјак. Сваки човек треба да може распознати у Њему своје право биће у пуноћи, у красоти и у сили, а Он опет да може видети бар нешто од Свога у свакоме. Сваки створени од Њега може личити на Њега. Све службе и сва достојанства нису отворена за све људе, али сличност са Христом отворена је за све. И читави народи и племена могу личити на Њега. Ваистину, Балкански народи у прошлости личили су често и много на Христа. И кад год су у већој мери личили на Њега, бивали су велики и славни, како у слободи тако и у ропству. У слободи су ваши стари умели личити на Христа по чистоти и смерности, по трудољубљу и милосрђу, а у ропству, опет по молитвености, трпељивости, праштању и покорности вољи Божјој.

Тако се вера православна прослављала и тако је она прослављала људе и народе на Балкану и у временима спољашње слободе и у времена спољашњег робовања, подједнако силно и узвишено. Од те славе душа се храни, очи сладе и уши зује све до данас. Све од оних дана када је апостол Павле, обучен у седмонитну одећу Христову, јављао Јеванђеље Христово, Радосну Вест о Христу по Атини и Коринту, по Филиби и Солуну, по својој Македонији и Тракији, па до наших дана Православље се прослављало ликом Балканског Христа, како у појединим свецима тако и у великим масама народним на овоме знаменитом полуострву. Ако је данас православним Балканцима зло, и то у слободи, шта да кажемо? Ништа друго него да су се многи потомци великих предака застидели сличности својих старих са Христом Бесмртним, па су почели ударати на себе супротне и одватне образине, према своме смањеном раду, према своме ослабелом виду и слуху, према своме окраћалом досезању. Неки би од ових и хтели да се радују празнику Христовог Васкрсења, подражавајући у томе прост народ, али не могу и не умеју да се радују. Не да им се, зато што нису плакали са Христом на путовањима понижења Његових. Нико се не може радовати празнику Васкрсења ко се не радује факту(догађају) Васкрсења. А они који се крштењем уписаше у Христову војску, па се сада застидеше свога Војсковође, биће избрисани из Књиге живота и отерани у таму крајњу. Знате ли зашто? Зато што неће ни по чем личити на Онога који за сада још милује а који ће онда по правди судити. Не познајем вас, рећи ће им Вечни Судија. Ничега сличног немате ни са мном. Ја познајем своје, и моји познају мене, а ви ко сте?

О, нека би ваш удео, браћо, био са оним блаженима које Господ изабра и прими. А блажени су они који личише на Господа. И бише малена огледала, у којима се огледа Бог. Нико не може бити потпун као Он, али сви можемо личити на Њега. Треба при том знати, да није важно да ми личимо на Господа Славе по сили и моћи чудотворној. То је Он задржао у Својој руци, и то Он дарује коме хоће, како хоће, и када хоће. По величини силе чудотворне нико се неће ни судити ни награђивати на Страшноме Суду. Али је важно, и врло важно, да ми личимо на Господа по оних седам великих врлина: по чистоти, по смерности, по трудољубљу, по милосрђу, по молитвености, по трпљењу и праштању, и по покорности вољи Божјој. У томе није постављена ни мера ни граница. Ту је отворено непрегледно поље за подражавање, за надметање. Трку заврших, пише свети славни и свехвални апостол Павле. Сила чудотворна, моћ прорицања и видовитости, што је од Господа, има за људе кратку меру и блиску границу, али зар је могуће бити сувише чист и смеран, сувише трудољубив и милостив, молитвен и трпељив, великодушан и покоран вољи Божјој? Не. Никад нико од људи није претерао у томе. Не бојте се ни ви, да ћете прекорачити меру у тим врлинама. Него се трудите, попут светитеља, да будете слични Ономе који вам је створио лик човечји, трудите се све дотле докле Христово обличје не постане у вама (Гал. 4, 19). Да будете слични Њему по чистоти, по смерности, по трудољубљу, по милосрђу, по молитвености, по трпљењу, по праштању и по покорности вољи Божјој, да би били на крају слични Њему по васкрсењу. Да би Му били на крају слични по вечној слави, а вечна слава и вечни живот једно је исто. Нити се може одвојити једно од другога у царству Христовом. Да будемо, дакле, слични Њему на земљи, да би Му били слични и на небесима. Да будемо слични Њему овде, да бисмо били распознати онамо. Еда би тако постали учасници славе Његове вечите, и санаследници царства Његовог на небесима, заједно с ангелима и светитељима.

Васкрсли Господ нека би вазда био посреди нас као што је био посреди апостола, и светлио нам примером својим на путу спасења, крепио нас љубављу Бога Оца и оживљавао силом Духа свог животворног, сада и навек. Амин.

Васкршња посланица, Охрид, 1929. г.

1 Коментар

Симонида Чонкић

пре 5 година

Помози нам Свети владико следовати примеру Светих предака!

Оставите Коментар