24.12.2014.

старац Јосиф Исихаста: ПОСЛУШАЈ О НЕЧЕМУ ШТО МИ СЕ ДОГОДИЛО

седмо писмо

Управо сам добио твоје писмо и прочитао шта у њему пише. Радује ме што си доброг здравља, али ме жалосте твоје невоље. То, што ти пишеш, чедо моје, дешава ти се стога што нсии трпељив. Ти, чедо моје, трагаш за Христом; чезнеш да ступиш у Град небески. За то се моли твој старац, за то се моле оци, за то се и ја, јадни, молим међу овим стенама. Господ нас је све чуо и желећи да сломи гордост твоје душе, да смири и порази твој гнев,јарост, раздражљивост и егоизам, Он ти је послао једну малу буву – ово мало искрење – да би те уједала и да би ти трпео, да би ти досађивала и да би ти постао дуготрпељив. Да би мало-помало умирио гнев, јарост и пометњу. Послао ти је да научиш да сузбијаш искушења унутра и не дозволиш да ти опака реч изађе. А онда, када се сила сатанина угуши изнутра једном, двапут и много пута, она одступа од човека, остављајући га кротког и спокојног као јагње.
Послушај о нечему што ми се догодило. Када сам био у свету нисам се плашио ни хиљаде људи. Имао сам лавље срце, али из љубави Христове постао сам као леш. Ако бих одлучио да пишем о ономе што сам свакодневно подносио због страсти гнева, морао бих да напишем читаву књигу. Будући да је Бог желео да ме од ње ослободи, свакодневно ми је слао оно што је у том тренутку било најкорисније, па су ми људи неправедно досађивали, вређали ме и искушавали. Али то није било обично искушавање него умало да ме нагнају да постанем убица. Али сам трпео и крајњим трпљењем гушио сатану у себи, тако да сам се најзад ослободио зла.
Кушач је своја најфинија лукавства сачувао за једну тешку зиму, будући да он зна како да искушава и да Бог допушта да човек буде испитан. Учинио је три или четири покушаја да ме искуша, али је увидео да су његови напади били узалудни. Тада се неочекивано кроз врата пробио налет ветра тако да је подигао увис кров са свим подупирачима и са камењем тешким хиљадама ока. Летео је кроз ваздух као да је авион и био бачен у снег, насупрот стенама. Након тога, остали смо под ведрим небом и у снегу.
И ако бих ти побројао све видове искушења које сам доживео, то би ти сигурно нашкодило јер би почео да осуђујеш виновнике. У сваком случају, ако претрпиш своја искушења, задобићеш благодат која ће бити сразмерна тим искушењима и коју нећеш моћи да измериш. Зато не мисли да ако утекнеш од једног, неће доћи друго искушење. Оно ће сигурно доћи. И ако се у њему не покажеш мужаствен, такав ћеш бити и у другим искушењима.
Јер кушач је у нама самима. Зар га не видиш, чедо моје? Погледај га! Он се од пупка на стомаку уздиже ка срцу и распаљује га, а затим загрева крв и успиње се ка грлу. Удара у главу. Помрачује ум. Као чвор стоји у грлу, спречава и само дисање и гуши човека.

Онај ко изазива искушење може бити рђав човек, али чешће га сам кушач подстиче да те узнемирује и да изазива пометњу. Међутим, Господ му то допушта, да би ти свакодневно постајао све искуснији и достигао бестрашће. Када си спреман и очекујеш га, не збуњујеш се и не узнемирујеш, и успеваш да владаш собом.

Пишеш ми да би издржао и хиљаде искушења као што је ово, када би знао да ћеш примити благодат. А откуда знаш да, ако га претрпиш, нећеш примити благодат? И теби и осталој сабраћи кажем да не постоји други, краћи пут од трпљења искушења која дођу, без обзира како су дошла. Трпљење сведочи о човековом душевном стању и о благодати коју он поседује. Како ваш старац трпи све вас? Тако што поседује трпљење. То сведочи да он поседује благодат и да поседује врлину.

Врлина нема звоно да је препознаш када зазвони. Звон врлине је издржљивост, дуготрпељивнст и трпљење. То су украси монаха, и сваког хришћанина.

Када подвижник унапред зна за вишњу награду и за благодат коју ће добити од Господа, у стању је све да претрпи. Погледај како је старац том вашем брату, као јаком, одредио да подноси и трпи ђавоиманога. Теби је, као слабом, доделио тај сићушни трн. Ти пак испољи трпљење, да би био у стању да поднесеш ђавоиманога. Да можеш да га трпиш, да му служиш и да будеш стрпљив са њим. Како велика врлина! Да ли знаш шта значи подносити и трпети с ума сишавшег?

Једном је код нас дошао неки с ума сишавши, а ја нисам имао срца да га отерам. Свуда су га избацивали. Оставио сам га да би могао мало да се одмори и да би му се загрејало срце, јер је и он људско биће. Шта се затим догодило? Наложио сам му да се придржава најстрожег поста, сагласно речима Господњим, по којима се овај род ничим не може истерати осим молитвом и постом (в Мт 17,21).

Једнога дана, кад смо сви били напољу, он је закључао сва врата и прозоре на келијама и оставио нас напољу. Није отворио ни после много наговарања. Најзад смо пронашли шрафцигер, отворили шарке и ушли. Он је тек тада изишао напоље.

Еј, бре“, рекао сам му, „што си се закључао, а нас оставио напољу?“

Зато“, одогворио је, „што је унутра било лука и кромпира. Желео сам да се само ја подвизавам и да једем лук и кромпир“.

Ускоро му је било боље, али је отишао и демони су га поново обузели. Долазио је још три пута и чим би прездравио одлазио је од нас, али би поново губио разум и дамони би га надвладали. Сада је у болници.

Што се тебе тиче, потруди с да не презреш никог од ових понижених и болесних у свету. Твоје потцењивање и вређање неће се зауставити на овим несрећницима него, ће се кроз њих узнети до лица Створитеља и Саздатеља будући да и они у себи носе Његов образ. Много ћеш се зачудити у онај дан, ако видиш да Свети Дух Божији много више обитава у њима него у твом сопственом срцу.

Што се мене тиче ја сам готово увек болестан. Сличан сам одузетом и ни десет корака не могу да начиним. Услед тога и свега осталог, ја сам се већ сада претворио у леш. Најусрдније се молим да се молите за мене, јер постои много душа које траже помоћ од мене.

И верујте ми, оци и браћо, да са сваком душом којој помажем и ја преживљавам битку коjу она води.

Због тога је и ваш старац стално болестан. Он је ослабио од умне пренапрегнутости и искушења која подноси због свих вас. И зато, чедо моје, не понављај то што ти ђаво говори: да је старац изгледа равнодушан према теби и не види твој труд и потребу. Како може да буде равнодушан, када због свих вас страда?

Буди опрезан! Одбаци ту помисао и буди трпељив, како би Бог видео твоу намеру и олакшао ти труд. Прихвати искушења и немој кривити овога или онога. Јер ако не поднесеш искушење које нам е Господ послао и ако окривимо друге онда ће нас Он Сам бичевати, што је неупоредиво страшније и суровије, јер нас нико од људи не може казнити онако како нас може казнити Свемоћни. Према томе, чедо моје, примите васпитно карање да се Господ свих не би разгневио (в. Пс 2, 12). Љубите Његову вољу и све што вас снађе прихватите као свој сопствени дуг, да вас Бог не би предао малодушности и хули.

Када поново погрешиш и паднеш, ти се поново покај. Не очајавај, него пронађи у себи одважност и наду. Кажи: „Опрости ми, Христе мој, опет се кајем!“ Не говори: „За мене је припремљен гнев Божији. Зар то није грехота? Па ми смо само људи!“

Не негодуј на браћу. Поднеси њихове погрешке, да би и они могли поднети твоје. Љуби их да би и они тебе љубили и трпи их да би и они тебе трпели. Постани добар и сви ће према теби бити добри. Надвладај своје страсти и видећеш да ће многи пазити не само на твоје речи него и на трептај ока.

Што се тиче послушања о којима говориш, ако их је много и не можеш све да стигнеш и то те смућује, ја ћу исто замолити твог старца да ти их олакша, да их не би извршавао са роптањем.

А што се тиче других ствари о којима ми пишеш, очигледно да је у теби још много сујете. Постани леш да би сви газили по теби. Постани земља. Туци, ударај и омрзни самога себе као најљућег непријатеља. Пуном мржњом омрзни самога себе. Ако ти не поразиш своје зло, оно ће поразити тебе. Буди одважан, не сажаљевај себе! Благодаћу Божијом, ја те држим. Али подсећам те и на реч светих отаца која каже: „Ако не пролијеш крв, нећеш примити Духа.“

Не сматрај себе човеком ако ниси задобио благодат. Ако немамо благодати, ми људи смо се узалудно рађали на свет. Колико нам се овде душа очисти и просветли, толико ће тамо ближе и јасније видети Христа и наслађиваће се Његовим миомирисом, ликујући и радујући се више него ико.

Према томе, не сматрај себе човеком, ако ниси добио благодат.

1 Коментар

Мирослав Крстић

пре 3 године

Хвала Вам на овим дивним писмима!Надам се да ће те их објавити на G+ сва. Свако добро од Господа!

Оставите Коментар