02.03.2018.

Старац Јосиф Исихаста: КРУЖНА МОЛИТВА УНУТАР СРЦА НИКАДА НЕ ПРЕТИ ПРЕЛЕШЋИВАЊЕМ

Тридесет и шесто писмо

Нека Бог који обитава на небесима и Господар је сваке твари, који нам даје дах и живот, и свагда се стара о нашем спасењу, y ваше свете душе ниспошље Духа Утешитеља, нека се ваш ум просветли као што су се просветлили ученици нашег Спаситеља, и нека светлост Његовог божанског блистања озари васцелог, духовног и разумно–створеног човека, нека се ваше срце распламса божанском љубављу као и Клеопино и нека поскочи, са радошћу примивши вест о зачећу Новог Адама. Нека се сасвим распадне стари (Адам) са свим његовим страстима, и тако ће у сваком тренутку свагда тећи сузе, као извор из којег истиче сладост. Амин.

Данас сам, чедо моје, добио твоје писмо. Видео сам шта је у њему и одговарам ти на оно, о чему ми пишеш.

Поступак [метод] умне молитве је такав каквим ти га je описала преподобна старица. Кружна молитва* унутар срца никада не прети прелешћивањем. Други поступак или поступци су опасни, јер се њима лако приближава представа и прелест улази у ум. Како је страшна прелест ума! и колико ју је тешко Oпaзити!

Написаћу вам нешто о њој да бисте и ви знале. Ја сам био веома одважан y томе и зашао сам у све видове молитве. Све сам их испробао. Када се благодат приближава човеку, тада ум, или како га назива авва Исаак, бестидна птица, хоће у све да проникне и све да испроба. Почиње од стварања Адамовог, а завршава у дубинама и висинама, и када му Бог не би постављао препреке, не би се ни вратио.

Према томе, метоц срдачне молитве је метод делања који користимо да бисмо ум задржали у срцу. Када се умножи благодат, ум бива узнесен y созерцање, срце се распламсава од божанског ероса и васцели човек гори од љубави. Тада је ум савршено сједињен са Богом. Долази до његовог пресуштвљења и он се топи, као што се топи восак приближен надомак огња или као што се гвожђе уподобљу– је огњу. При томе се не мења природа гвожђа, али док је у огњу, оно је једно са огњем. Када усијање престане, оно поново добија своју природну чврстину.

То се назива созерцањем. У уму царује тишина. И читаво тело се умирује. Тада се молитељ моли речима и произвољним молитвама и узлази y созерцање, без затварања ума y срце.

Умна молитва се и врши ради доласка благодати.

Када има благодати ум се не расејава. Када пак ум стоји, он примењује све видове молитве, све испробава.

Према томе, метод какав примењују оне, о којима говориш, није прелест, мада лако може да пређе y npeлест јер је њихов ум прост и неочишћен, и лако може прихватити представе као да су созерцања.

Узмимо један пример: на морској обали постоји поток, чија се вода улива у море. Изненада долази до снажног таласања и море се прелива, прекривајући наш поточић морском водом. И хајде сада, ма колико да си паметан, очисти воду оног поточића од морске воде! Слично се дешава и са умом.

Обрати пажњу на оно што говорим.

Демони су духови. Према томе, они су сродни и слични нашем сопственом духу, односно уму. Будући да је ум хранитељ душе, он сваки облик и мисао умног кретања уноси у срце које их затим пречишћује и предаје разуму. На такав начин ум се обмањује према примеру оног потока. Другачије речено, нечисти дух варалачки помућује ум који то онда по навици предаје срцу. Ако срце није чисто, оно ту помрчину предаје разуму, након чега ће се душа помрачити и поцрнети. Од тог доба, постојано се прихватају представе уместо созерцања. Тако су се појавиле све прелести и поникле све јереси.

Међутим, када се човек насити благодаћу, када је стално опрезан и никада нема поверење и веру у самога себе и при том сачува страх до краја живота, он са приближавањем лукавога примећује да се догађа нека ненормалност и неподобност. Тада ум, срце и разум, односно све душевне силе, траже Онога који их може спасти. Траже Онога који је из небића све привео у биће и који све испитује. Он може да раздвоји воду од воде. И када га призиваш топло и са обиљем суза, разоткрива се прелест, а ти се учиш начину да прелест избегнеш. Када то окусиш много пута, постајеш „опитан“ човек. Бесконачно прослављаш Бога и благодариш Ономе који нам отвара ум да бисмо препознали замке и вештине лукавога и да бисмо из њих утекли.

Уистину вам кажем да сам залазио у сва непријатељева уточишта и да сам, након суровог мегдана, благодаћу Божијом излазио из њих. И сада, ако постоји неко ко је нeмоћан, благодаћу Божијом могу да га избавим од слабости помисли и болести прелешћивања. Довољно је само да ми буде послушан. Ако онај који је пао у прелест буде слушао другога, лукавоме прети опасност да се овај избави од прелести и да га лукави изгуби. Због тога му саветује и убеђује га да више никоме не верује и да никада не слуша другога, него да убудуће прихвата само своје сопствене помисли и да верује само свом сопственом расуђивању,

У том несмиреном мудровању, крије се велики егоизам луциферска гордост јеретика и свих прелешћених који не желе да се врате.

Нека наш Христос, који је истинита светлост, просветли и управи кораке свакога, ко жели да му приступи.

Ви пак, ако љубите умну молитву, тугујте и плачите док тражите Исуса. Он ће се открити у огњеној љубави која ће спалити све страсти. Личићете на заљубљеника којем поскакује срце и сузе из очију теку чим се сети вољеног лика. У срцу треба да се распламса такав божански ерос и огањ љубави, да чим чује или каже: „Господе Исусе Христе мој, слатка љубави“ или „Слатка моја Мајко, Пресвета Дјево“, одмах потеку сузе.

Сви светитељи су сатворили многе похвале нашој Пресветој Богородици. Ја, сиромах, нисам нашао лепшу и слађу похвалу него да је свакога тренутка именујем и призивам: „Мајчице моја! Слатка моја Мајчице! Нека моја исходећа душа доспе у твоју руку и нека њоме буде предана свом Створитељу, Твом јединородном Сину. Ништа друго не желимо, слатка наша Мајчице, него да предамо душу у време распламсавања божанског ероса, у огњеном пламену те љубави, онда, када се наша душа разгорева а зауставља ум, када у лаганом поветарцу провејава миомирисни дах и када се покрива примраком, када се умирују чувства и царује Најжељенији, Ерос, Љубав и Живот, свагда слатки Исус!“

Због тога, дечице Оца небескога и наследници Његовог Царства, журите, хитајте, плачите, радујте се и изливајте сузе љубави. Погрузите свој ум у Онога који је Своје тело погрузио y земљу да би нас спасао. Слатки Исус се спустио да бисмо се ми уздигли. Умро је и васкрсао да би и нас васкрсао. Радујте се и веселите, јер смо се удостојили да постанемо чеда Његова, да се наслађујемо Његовим вечним добрима и да се још овде заједно радујемо У Његовој бесконачној љубави.

 

 

1 Коментар

Sonja Leugermann

пре 6 месеци

.... некако ово подсећа на оног нашег Светог Оца Гаврила златног .... он је био Пророк Божији .... и када је тако стар и немоћан.... слабога слуха.... говорио о својим тешким искушењима онда је говорио нешто као - а ја паднем пред Иконом Пресвете Богородице - па подигне поглед и руку горе ка Икони на зиду .... па каже - а она ЗАСИЈА КАО СУНЦЕ - па плаче онда кад то каже ... златни Отац Гаврило - неможе да говори више ..... то је њега Мајчица утешила па се око њега толико побринула а он је дирнут њеном љубављу ..... сунце златно ..... - па кад је говорио како је Господ на небу дочекао нашег Владику Николаја .... па му је рек’о “деси Чедо моје - јеси ли ми дошо - па каже - па га загрлио” - па плаче Отац Гаврило златни.....што се Господ брине за чеда своја .... То је Љубав права .....исто тако како је Свети Отац Серафим Саровски Говорио -“ Христос Вскресе Радости моја” - он је то Говорио свима - ради утехе - али сигурно је прво то Мајчицу Божију Тешио чини нам се .... нека би и нама много грешнима Бог наш златни надоместио пууууно истинске Љубави тамо где је само макар мало добре воље ....

Оставите Коментар