старац Јосиф Исихаста: БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ БОГ КОЈИ СМРТНИКЕ ДОК СУ ЈОШ У ТЕЛУ УЗДИЖЕ ДО ЖИВОТА БЕСТЕЛЕСНИХ

Двадесет девето писмо

[dropcap letter=“Т“][/dropcap]амо где хоће Бог, побеђује се природни поредак, а онај ко хоће да носи крст Христов, побеђује сопствену природу. Уистину, највећа је сила и благодат свете и анђелске монашке схиме!

Радуј се и весели, љубљено моје чедо, заједно са светим сестринством, или боље речено, са духовним миомирисимa. Paдyjтe ce, paзбоpитey Христу дјеве, јер сте се на земљи удостојиле тaквoг aнђелског животa. Благословен нека је Бог који је анђеле створиo кao cвoje дyxoвe! Благoсловен нека је Бог који смртнике, док су још у телу, уздиже до живота бестелесних (бесплотних).

Желим вам, чеда моја, и молим се из дубине душе да миомирисна благодат, као лагани поветарац, као миомирисни дах Божији, непрестано провејава међу вама, напајајући миомирисом преподобне душе и освештавајући подвижничка телa.

Само вас свесрдно молим: побрините се за своје душе. Нека се ниједна од вас не уподоби нашој прамајци Еви него се, напротив, уподобљујте божанственом детету Маријам, Приснодјеви Марији. Рекавши: „Ево слушкиње Господње“, она је постала Мајка Божија и Господарица анђела. Њен плод, слатки Исус, по послушању узашавши на крст и сишавши у ад, исцели велику рану непослушања. Разумите одатле силу тајне.

Монашка схима је крст уместо крста који је Христос носио да би нас спасао. Због тога се ми, који смо се обукли у монашку схиму, облачимо у послушање. Када ревнујемо на послушању, по подобију Христа нашег живимо.

A и ово да Вам кажем:

Бреме послушања сматра се сумом свих осталих врлина, као што је и крст сума страдања Господњих. И као што је разбојник посредством крста ушао у рај, тако ћемо и ми, посредством послушања као крста, ући у Царство. Очигледно је да непослушни остају изван Царства.

Према томе, блажен је пут. Пожурите. Будите опрезне и молите се да не паднете у искушење. Онај који нема смирења и не чини оно што му говоре, постаје слуга демона. Крај његовог живота бива жалостан и сраман пред људима.

Тако вам укратко пишем, да бисте имале страха Божијег и да не бисте биле непослушне вашој старици. Овде не ради о њој него о Богу, који за спасење душе захтева послушање

Што се тиче монашке схиме о којој ми пишеш: њу је анђео показао божанственом Пахомију. У давна времена, у почетку хришћанства, оне које су изабрале девственост — као ви сада – испитиване су три године, а затим су плеле венац од мирисних цветова. Архијереји су над њима, као над невестама Христовим, читали молитве сличне садашњим схимничким молитвама. Када су умирале, венце су заједно са њима полагали у гроб.

Нећу више о томе.

Данас је одевање у монашку схиму тајинство, као што је то и стављање венаца у браку. Ти, уместо венца, облачиш монашку схиму. Taкo ce заручујеш са Христом и заветујеш на девственост до краја живота. У смртним браковима стављају се венци и даје обећање целомудрености до краја живота. Могу ли се након тога дати и венци да би њима венчали други брак? Не. Када се пак упокоје, полажу их са њима у гроб.

Према томе, како ћеш дати свој венац да би се њиме венчао неко други? Како ћеш дати своју схиму да би нека друга постала монахиња? То није у реду. Али како то нисте знале, нисте ни криве за то, само гледајте да се то не понови.

А сада о другој теми.

Пишеш ми и кажеш да ми досађујеш својим питањима. Ја ти кажем да ћеш, ступивши у ту свету и блажену обитељ, и сама постати блажена, ако до краја будеш трпељива и покажеш савршено послушање. Скрши своје мудровање, гордост и егоизам под јарам Христов, и ја ћу увек бити уз тебе.

Откако си се посветила обитељи, ја пратим твоје духовно кретање. Саучествујем у жалостима и радостима твојих сестара. Када се већ бринем о толико других, и не престајем да се молим и да пишем, зар се онда нећу побринути и за вас, моје рођене сестре, тим пре што ми је мој старац дао благослов за то послушање?

Довољно је да имате поверења и љубави за мене, као за свог духовног брата, па да задобијете духовну корист. Никада нећете видети моје лице. Нећу вам нашкодити својим peчимa и свом својом душом пocтapaћyce да вам будем од користи. Ако нешто не можете да испуните, спустићу се ниже. Бићу онолико високо, колико ви можете да досегнете, како би сте ме могле достизати.

Само, молите се за мене, јер многи од мене траже помоћ. А ако некоме помогнем, ја носим и његова искушења. Cлава Господу за све!

Aко чујете да ружно говope o мени, не верујте него мe питајте с братском љубављу: тако су нам рекли, то смо чулe. Ja ћy вам, ca свом искреношћу и стpaxом Божијим пред Богом рећи иситину. Никада Вам нећу рећи лаж.

Само вас молим да будете опрезне и да не поверујете мудровањима монаха о којем ми пишете. Добро знам да oно није по Богу. А ово што вам говорим, нипошто не говopите његовој мајци и сестрама, да се не би ражалостиле.

Пре неколико година, видео сам два монашка пута која су изградили оци – општежитељни и отшелнички. Видео сам и тог брата. Он није пошао ни једним ни другим путем, него је рекао: „Ја ћу поћи овуда!” Пошао је доле, кроз честар који се спуштао ка мору. Са њим је био неко ко ми је рекао: „Видиш ли га? Пут којим је он пошао води ка дну.”

Одједном поново видим да сам био у Светом Василију, горе у скиту. Био сам на самом његовом врху. Видео сам страшан пожар који је запалио читав скит. Веома ожалошћен, рекох: „Ко је подметнуо ову паљевину од које ће изгорети читав скит?“ Неко ми одговара: „Тоје учинио тај и тај, како би поткрепио своје мудровање!“

Због тога вам и кажем да то није по Богу, него да je To вешта непријатељска замка са десна.

Не тражим од вас ништа вештаствено, и ништа вештаствено није ми од вас потребно, како не бисте рекле да вас љубим због сопствене користи. Ја то говорим ради ваших душа и њих искрено љубим. Али и свакога љубим. Свима сам у тој мери наклоњен да сваки са којим разговарам, иако је много различитих мишљења, мисли да сам на његовој страни. Никога не лишавам наде, чак и ако видим да је у заблуди. Јер ако знам да шта год ја рекао он неће послушати, што да га узрујавам и сам се жалостим.

Молим вас да ово никоме не говорите како не би дошло до њега. То не само да му неће бити од користи него ће, напротив, још више сагрешити. Они око њега рећи ће му све за шта је способан њихов језик. На коме ће тада бити грех, ако им дамо повода да нас клеветају и осуђују? Ма шта да говоре, мени то ништа не значи, чак и када би ме хвалили! Међутим, за њих је то велико зло, јер ће још више оптеретити своју савест.

Због тога ћемо бити веома опрезни, да не постанемо узрочници нечије несреће. Ако не можемо да га вратимо из прелести можемо да чувамо себе да не будемо прелешћени.

Довољно је, дакле, о духовном. Молим вас да се са љубављу молите за браћу како би се покајала. Има наде да ће се и они једном исцелити и здрави душом ући у рај, како би се мучили демони који све и на сваки начин искушавају.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 2. децембар 2016.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци