15.08.2015.

Да ли је могуће вољети човјека, а немати у њега повјерења? Могуће је. Истинита љубав према човјеку уопште не значи обоготворење свих његових особина и преклањања пред свим његовим дјелима. Истинита љубав може да примјећује и недостатке човјека, исто тако оштро као и злоба. Чак и још оштрије. Али се љубав – не као злоба, него по свом, по љубавном – односи према недостацима човјековим. Љубав брижно чува и спашава људску душу за вјечност; злоба, пак, утапа, убија. Љубав воли самог човјека; не његове гријехе, не његово безумље, не његово сљепило… И оштрије, него злоба, види сво несавршенство овог свијета.

08.08.2015.

Сваки грех је самоизражавање сопствене малодушности.
Лаж и обмана су греси против вере, која се јавља као Откровење Највише Истине и једно од својства Божанског.
Блуд је грех против наде, који доводи човека у стање безвољног паралитика, гаси светло душе и прекрива је непрозирним мраком. Разврат је смрт духа, пре смрти тела.
Гнев је грех против љубави. Препуштајући се гневу човек убија свог брата у срцу. Гнев је зверска жеља – оборити плен на земљу и наситити се његове крви.
Гордост је извор свих грехова. Она човека лишава Божје благодати, лишава га покајања и од њега ствара демоноподобну суштину.

22.07.2015.

У годинама пре револуције претходног бунтовног века почео је покрет обновљенства. Обновљенци су говорили да савременог човека више не може да надахне учење о искупљењу, да су неопходне нове идеје. Хуманизам као култ човека није желео и није допуштао искупљење, у томе је видео унижавање достојанства људске личности; њега је више задовољавало друго учење – како човек спасава самога себе кроз испуњење јеванђелских заповести и подражавање Исуса Христа као моралног обрасца за људе. Притом је део модерниста допуштао да је Христос идеални човек, док су други сматрали да је Он грешник Који се путем борбе са грехом и страстима које су живеле у Њему постепено усавршавао и коначно победио грех за време крсних страдања. Ово лажно учење представљало је Христа не као Искупитеља, већ као педагога и отварало пут за христијанизовану теософију и гностицизам. Важно је запамтити да су древни гностици – докети одбацивали догмат искупљења, сматрајући распеће и Христова страдања привидним. Апостол Јован Богослов је забрањивао хришћанима да имају било какав контакт са гностицима. Историја се понавља, и у прошлости можемо наћи сличности са данашњицом.

12.07.2015.

Говорили смо да човек не треба само да верује, већ да верује и да се смирава. Али и не једноставно да се смирава, како се не би осушио од туге, већ управо да се смирава и да верује. Спој вере и смирења је изузетно потребан пред путиром. Овде је у питању максимална напетост унутрашњих снага и умна пажња срца! Овде је истинско заједничарење у снази апостолске вере! Овде је суштинска сродност с Петром и Павлом, с Андрејем и Јаковом, с Томом и Матејем. И не само с њима! Овде је јединство са Самим Оваплоћеним Логосом, Који даје живот и омива од сваког греха.

31.05.2015.

Када се све рушило, 90-их година, почели смо као народ да разазнајемо темеље нечега што је много старије и јаче. Данас препознајемо снажна и непоколебљива здања нашег светог православља – каже игуман Рафаило Поноћ је. Дажд не престаје. Монашво манастира Подмаине и јеромонах Рафаило, игуман, служе свеноћно бденије у великом храму Успења пресвете Богородице. У спомен

16.05.2015.

После Васкрса и Тројица за мене је најомиљенији празник – Руских Светих. Са нестрпљењем очекујем када ће он да наступи. На тај дан код нас у храму током једног сата читају њихова имена. Говори се да је за свако време карактеристична особена светост. На пример, у XX веку су се највише прославили мученици и исповедници.

23.02.2015.

По речима пророка, пост се састоји у томе да се одене наг, нахрани гладан, подели свој хлеб са ближњима. Суштина поста је изражена у речима: „даруј гладноме душу своју“. Пост је време када треба да заборавимо на себе, да се научимо да жртвујемо себе ради других. Време Великог Поста нам је даровано управо зато да би смо прегледали читав свој живот из те перспективе. То је далеко важније и далеко теже, него се једноставно уздржавати од ма које хране. Ако у неодржавању телесног поста често можемо наћи оправдање (болест, путовање, недостатак материјалних средстава итд.) за то што не радимо над својом душом, над својим срцем, нема извињења.

06.02.2015.

Тајанствено је и страшно рођење човјека на свијет. Страшан је човјеку и прелаз из тамне утробе свијета у тајанствену вјечност. Страшна је, својом уникалношћу и одговорношћу, свака минута овог живота. Али човјек је научио да замазује свој страх, да га сакрива, чак и да се смије над њим, да га лаже; он му се чак потчињава и приноси му жртве – да би обезбиједио лакоћу постојања под његовом влашћу. Таква је суштина и древног и савременог идолопоклонства: култивирања вјештачког врта живота и мисли изван Бога… Човјек себе само обмањује, живећи бездушно и „неустрашиво“

20.12.2014.

Компјутерске игре буде страст и такав занос да постају привлачније одкњижевности, чак бих рекао нека врста магије. Оне људе, а посебно децу,уводе у виртуелни свет, у свет илузорне стварности која им је занимљивијаод реалног света. Ту започиње деградација човекове личности. У оквиримаовоземне реалности човек се осећа као странац, гост или путник намерник.Његова домовина је свет компјутера: он живи у том свету и тај свет живи уњему, свет који га је потпуно заробио и на неки начин прогутао. Код тихљуди пре свега ишчезава небо и Бог за њих постаје апстрактна инезанимљива идеја. Он није потребан компјутерским играчима и зато сеналази изван граница њиховог интересовања. Након тога за њих ишчезаваи сама земља. Њих уопште не узнемиравају друштвени проблеми и просто суслични пужу који по цео дан проводи у својој кућици. Они су изоловани одсвоје родбине, лишени пријатеља, а појмове “добро” и “лоше” замењујупојмовима победити и изгубити у игри. Због компјутерских игрица људипостају равнодушни једни према другима.