Још за живота Свога на земљи, Господ Исус Христос је назвао оне који верују у Њега Својим малим стадом. Не смућујте се због тога, већ се радујте. И знајте да томе малом стаду кроза све векове и до сада припадају многи велики научици и философи, који су умели да своју веру у науку споје са најузвишенијом вером у Бога и Христа Његовог; а међу онима који одбацују религију, позивајући се на научна достигнућа, већина нема ни појма о науци и о њој говори тек из друге руке.
И у животу сваке особе постоје такви тренуци када је неопходно да се сјети ових Христових ријечи. Дешава се да када човек крене погрешним путем, милост Божија га заустави, заустави некаквим шоком, каквом несрећом или болешћу, па му, такорећи, каже: „Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој!“ (Лк. 19:42)
Молимо се и сви ми, грешни и подвргнути страстима, тако како се молио грешни цариник, бијући себе у груди: „Боже, милостив буди мени грешноме“ (Лк. 18:13)! Господ Бог наш Исус Христос, да нам опрости и да нас помилује, ако се будемо молили тако, како нас је научио Он у својој великој и благодатној причи о царинику и фарисеју.
Господ је овим чудом припремио људска срца да схвате шта је то другачија, свештена, вечна храна, храна за душу; припремо их је да схвате да је Он Сам, Син Божији, та храна, да Он Сам јесте тај хлеб, који је сишао са неба, да је Он Своје Тело дао за живот света.
Запамтите ово. Имајте често на уму ову велику јеванђелску причу о томе како је Господ наситио огроман народ.
Имајте на уму то да је она била знамење небеске хране, без које душа не може живети.
Имајте на уму да су и ваше душе гладне, да и њима треба небеска храна, храна потпуно, потпуно другачија од телесне хране и никада не остављајте душу без те хране, као што ни тело не остављате без хране.
Он би као Бог, тешким наказањима могао да натера све људе да Му се покоре; могао би све да натера да се макну са пута зла и неправде, могао би да уништи и самог ђавола, али не жели да врши насиље над нама. Он тражи слободно, из љубави, потчињавање Себи. Он тражи у срцима људским веру у Њега и љубав према Њему. Уколико нађе веру и љубав, онда Својом Божанском благодаћу, спасава таквог човека.
Свагда имајмо на уму то, мало Христово стадо, да управо ове жртве: дубоко смиренње срца и неуморног сакрушења Бог жели од нас. Сетимо се тога да је још једна жртва Богу угодна: жртва узношења Њему свагдашње хвале, по речи истог тога Псалмопојца: „Жртва хвале прославиће ме, и тамо је пут којим ћу му показати спасење Божије“ (Пс. 49, 23).
Али није нас сустигла глад за хлебом, већ глад слушања речи Божије, о коме говори пророк Амос (Ам. 8, 11), и постало је јако тешко да нађемо Житија Светих. Уколико су се код неких од вас сачувала, читајте их с усрђем и препричавајте вашим ближњима.
Шта ће нам онда, нека друга утеха, уколико нам је дарована ова, која је највеличенственија од свих! Ето, дарован нам је Крст, који уздижемо пред вама, који износимо на целивање. Није ли ово најузвишенији облик утехе, не црпемо ли, постојано читајући Свето Писмо, из извора утехе, огромну снагу, јер је Свето Писмо пуно ове утехе – слободно црпите, слободно се окрећите Светоме Писму, Крсту Христовом, и тада ћете задобити једину истинску и вечну утеху.
Треба ли да очекујемо да се историја садашњег људског рода заврши онако како се завршила историја јеврејског народа – славом Христовом?
Да, да, ово треба очекивати, о овоме је говорио и сами Христос, о овоме читамо и у Апокалипсису светог Јована Богослова. Ево Божијих речи, које је он сам записао: „Ко чини неправду нека још чини неправду, и нечисти нека се још прља; а ко је праведан нека још чини правду, и ко је свет нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по дјелима његовим.“ (Откр. 22, 11 – 12).
