17.03.2019.

Они који говоре против Тријумфа Православља, указују још и на масовно одлажење од хришћанства у наше време. Шта с тим? Једни одлазе, док други прилазе Христу. Није ствар у количини оних који одлазе, већ у квалитету оних који од Христа одлазе и квалитету оних који му прилазе, у Његову Цркву. Шта, међутим представља ово напуштање хришћанства у наше време? У томе нема ништа ново, то је све васкрсавање онога што је већ било, то је враћање Буди, или Демокриту, Платону или Конфучију, враћање индивидуализму, а такође и прастари, само у новом облику, покушај да се хришћанство помеша са идолопоклонством у „Светском Савету Цркава“.

17.03.2019.

Али Тајна Трпеза није установљена ради анђела, већ ради људи, ради немоћних, слабих, до гроба склоних греху, људи. Чврсто веруј да и када би био тако чист као што су чисти свети Анђели, чак ни тада не треба да се сматраш достојним светог причешћа. Умивен си водом Крштења, очишћен си сузном исповеђу, ето твоје припреме за (примање) Тајне (Причешћа)! Не престајеш да се осећаш као грешник? Приступи трпези установљеној за отпуштење грехова – она ће спалити трње твојих грехова. Хладан си и мрачан? Сувоћа ти терети дух? Али уколико си такав и поред тога што се дотичеш извора живота, шта би тек било са тобом, уколико будеш лишио себе општења са вечним животом? Не, баш због тога што осећаш своје духовно сиромаштво, пожури да се обогатиш богатством Христовим.

25.02.2018.

Истина је, браћо и сестре, да нико није без греха, али живети као што смо живели и грешити као и раније, након што смо се обновили покајањем и причешћем – то не треба и не приличи хришћанину. Света Црква кроз духовника уразумљује свакога који се покајао: “Од свих ових грехова се од сада требаш чувати, јер си крштен другим крштењем, у хришћанској тајни, и да поставивши добар почетак, уз Божју помоћ, не помишљаш више да се враћаш на исто, да не постанеш изложен подсмеху, јер ово не приличи хришћанима, него часно и исправно и побожно живети да ти и Бог помогне својом благодаћу”.

25.02.2018.

Покајање и причешће нам отварају небо и царство небеско, јер, Господ говори, “Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни – и у мени пребива и ја у њему” (Јн. 54, 56). Како не ценити добијени дар – вечни живот и пребивање Христа у нама и наше пребивање у Њему! Нама је небо отворено покајањем и причешћем, како је написано: “Од сада ћете видјети небо отворено”. Каква чудесна милост! Нашим гресима оно је било зкључано, као у најјачим затворима и замковима, а покајањем је отворено. Искористимо ову милост Божју, док се небо опет над нама не затвори, јер Бог зна, хоће ли нам се оно опет отворити, када га поново затворимо разноврсним гресима. За многе се оно заувек затворило. Луде девојке су ударале у затворене двери, говорећи: “Господару, Господару! Отвори нам!”, а њима је било речено: “Заиста вам кажем, не познајем вас”, а свима нама је речено: “Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи” (Мт. 25, 11 – 13). Амин.

05.03.2017.

Упитајмо се, драга браћо са чиме смо му благодарили, или какву му пошту данас одајемо? Па за то, кад би било могуће да се опет врате у овај свет они велики цр­квени учитељи, они славни борци духовног и световног истинитог напретка, да ли би требало да полемишу непријатеље вере, или би било прече, да верне вери врате! Јер Св. веру Спаситеља света већ не напада безбоштво и руга јеретика, него незнање и небрига са­мих хришћана! И тако, најсветија вера Христа Спаситеља, која је у средини незнабожачких заблуда засијала као сунце међу облацима; која је у средини јеретичког трња процветала као ружа; која је при ужасима страшних гоњења славно победила – та вера да­нас изгледа помрачена и слабо уважена у средини хришћанских друштава – онде, где је у теорији истине требало све јаче да светли и на делу светости све боље да цвати!

04.03.2015.

А шта се догодило при сусрету Натанаила са Господом Исусом Христом? Натанаил није узалуд дошао и видео. Тачније, Христос је приметио како Му се он приближава и рекао је: „Ево правог Израиљца“. Господ га је похвалио, јер је знао, да је он – смирен човек. Натанаил приговара Христу, али Господ види његово срце. „Ево правог Израиљца“, „јер нису сви Израиљ, који су од Израиља“. Но, овде је истински Израиљац. Истински следбеник доброг примера богоизабраног народа. Он је био истински син праведног Јакова, тај, који је нелажно исповедао веру Израиља, тај, чије је исповедање вере било сагласно са његовим животом. Он је тај, у коме нема никаквог лицемерја. Нема ничег лажног у односу према Богу, искрен у покајању за своје грехе. Истински Израиљац – православни хришћанин – чудо Божанске благодати.