Проповеди на трећу недељу по Васкрсу – Жена Мироносица
Шта је то, понављам, могло обратити пажњу Цркве на свете жене мироносице и на праведног Јосифа са Никодимом до те мере, да се спомен на њих успоштован нарочитим празником, непосредно након прослављања Господњег Васкрсења?… Њихова љубав и усрђе ка Господу, који се откривају на најједноставнији начин. У Јосифу, то је великодушна смелост, са којом је он молио од Пилата тело Исуса, ради погреба, и Погребаваноме уступио свој сопствени гроб. У Никодиму, то је пријатељско усрђе, са којим је принео тако много драгоцених аромата и убруса за Учитељев погреб. У светим женама-мироносицама то је њихово храбро присуство код Крста Господњег на Голготи, њихово учешће са Јосифом и Никодимом у Његовом погребу и на крају, њихово јутарње путовање ка гробу Животодавца са ароматима и миром ради помазања Његовог пречистог тела. Ето подвига светих личности које Црква данас прославља!
Ето дакле, чиме су жене-мироносице заслужиле част и спомен у Светој Цркви: својом љубављу према Исусу Христу, а нарочито тиме што су волеле да слушају Његово учење и ишавши за Њим свуда, служиле Му својим имањем. Овим оне не само да су се саме училе од Њега, већ су Му и помагале да подучава друге, прибављајући Њему и ученицима Његовим све што им је било потребно за живот. Дакле, жене Мироносице су нарочито волеле учење, које је проповедао Исус Христос, и ревновале за просвећење које је Он посвуда распрострањивао.
Претходних година сам ја на овај дан преузносио женско срце и указивао на његове узвишене части у односу на мушко срце. Ово свакако, ни сада не поричем, и сада ћу рећи то, да сте све ви блажене зато што сте жене. Поносите се звањем жене, поносите се тиме што се нисте родиле као мушкарци, већ управо као жене, јер вам је Господ дао далеко боље срце него мушкарцима, срце пријемчиво за све свето, срце меко као восак, које осећа Христову истину.
Светлост Васкрсења засијала је у пећини. Јудејци су се од ње оградили земаљским каменом. Тако и у души, камен земаљског смета продирању Светлости Божије. И велики земаљски камен наваљен је на душу, камен забава, страсти и свакојаке неправде. Камен, као глува стена, заградио је душу и заклонио од ње све узвишено и свето. Али земаљско је немоћно пред небеском Руком. Божанска сила ће одвалити земаљски камен са твоје душе и пашће све оно што је на њу нагомилао свет, те ће у душу да проникне Божанска Светлост Васкрсења.