04.08.2020.

Ми сами срамотимо Бога уколико не спречавамо друге да Га бешчасте; ми сами вређамо Бога, када дозвољавамо да се у нашем присуству говори или чини нешто што вређа Бога. Рећи ћете да то није ваша ствар. Не, браћо и сестре, наша је ствар, наша је обавеза, наша суштинска ствар, наша свештена обавеза – да спречимо и уразумимо оне који праве неред. Још ћу рећи: ми сами правимо неред и вређамо Бога тада када допуштамо другима да чине и говоре оно што је непримерено и увредљиво за Бога. Нарочито грешимо, тешко грешимо пред Богом, када не спречавамо, не уразумљујемо децу која праве неред и непобожно стоје на служби у храму Божијем.

02.08.2018.

Као што свака биљка вене уколико остане вез воде, на сувом земљишту, тако вене и људска душа уколико се не храни молитвом. Њој су исто тако потребни храна и вода, али нарочита вода, жива вода, коју је Христос обећао да да жени Самарјанки у разговору са њом. Та вода, која тече у живот вечни, о којој је Он говорио у јерусалимском храму, на дан Преполовљења.
Управо ова вода, вода благодати Божје, потребна је и најнеопходнија свакоме од нас. Ову Воду Живу, овај извор благодати добијамо у молитви.