О Манастиру

Сазнајте више о манастиру и о историји самог манастира Успења Пресвете Богородице

 

Hа благом узвишењу изнад будванског поља, око два километра северно од Старог Града, налази се манастир Подострог са два храма од којих је један посвећен Успењу, а други Ваведењу Пресвете Богородице. Име је добио по брду Острог испод којег је саграђен, мада се у литератури често помиње и под називом Подмаине, што је назив манастира који је био лоциран нешто ниже, источно од овог, са црквом Свете Петке.

Током XVIII и XIX вијека овај манастир узраста у једно од најзначајнијих средишта црногорске историје. Поуздано се не зна из ког времена датирају његови први зидови, мада се чини оправданом претпоставка да они као већина оближњих манастирских храмова потичу, из доба немањићких времена.

image-about

 

Догађаји

У овој секцији можете видјети надолазеће догађаје везане за наш манастир и наше братство.

Тренутно нема надолазећих догађаја.

Листићи

Овдје можете видјети све наше листиће

Последње Са Блога

Учествујте са својим коментарима и читајте наше чланке у Блог секцији интернет презентације.

17.03.2019.

Али Тајна Трпеза није установљена ради анђела, већ ради људи, ради немоћних, слабих, до гроба склоних греху, људи. Чврсто веруј да и када би био тако чист као што су чисти свети Анђели, чак ни тада не треба да се сматраш достојним светог причешћа. Умивен си водом Крштења, очишћен си сузном исповеђу, ето твоје припреме за (примање) Тајне (Причешћа)! Не престајеш да се осећаш као грешник? Приступи трпези установљеној за отпуштење грехова – она ће спалити трње твојих грехова. Хладан си и мрачан? Сувоћа ти терети дух? Али уколико си такав и поред тога што се дотичеш извора живота, шта би тек било са тобом, уколико будеш лишио себе општења са вечним животом? Не, баш због тога што осећаш своје духовно сиромаштво, пожури да се обогатиш богатством Христовим.

10.03.2019.

Ми смо робови свега и свачега, само нисмо Божији. Бог се увек оставља за касније и због тога, свакако, у овом животу трпимо штету. Пост се и предузима са тим циљем да би, насупрот овоме, зауздали сав свој спољашњи живот: да би смо зауздали свој стомак, зауздали своје очи, зауздали своје уши, зауздали свој језик – све то по могућности ограничити, да би се у нашем животу откриле „реке воде живе“ – Духа Светог. Што више притешњавамо своју душу и тело, тим се више у нама разгорева дух, самим тим, ми му дајемо слободу. Господ је ради тога и дошао на земљу. Тако је и рекао: „Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желио да се већ запалио“ (Лк. 12, 49)! Хоће ли се у нама овим постом запалити огањ, или ћемо се једва вући, као што смо и прошлог поста, ништа не постигнувши и изишавши из поста, да видимо да смо остали исти какви смо и били? Тешко је надати се да ћемо се потпуно променити, али уколико не постанемо макар за нијансу бољи, то ће већ бити лоше.

Помјаник

Овде можете оставити имена за помињање