О Манастиру

Сазнајте више о манастиру и о историји самог манастира Успења Пресвете Богородице

 

Hа благом узвишењу изнад будванског поља, око два километра северно од Старог Града, налази се манастир Подострог са два храма од којих је један посвећен Успењу, а други Ваведењу Пресвете Богородице. Име је добио по брду Острог испод којег је саграђен, мада се у литератури често помиње и под називом Подмаине, што је назив манастира који је био лоциран нешто ниже, источно од овог, са црквом Свете Петке.

Током XVIII и XIX вијека овај манастир узраста у једно од најзначајнијих средишта црногорске историје. Поуздано се не зна из ког времена датирају његови први зидови, мада се чини оправданом претпоставка да они као већина оближњих манастирских храмова потичу, из доба немањићких времена.

image-about

 

Догађаји

У овој секцији можете видјети надолазеће догађаје везане за наш манастир и наше братство.

Тренутно нема надолазећих догађаја.

Листићи

Овдје можете видјети све наше листиће

Последње Са Блога

Учествујте са својим коментарима и читајте наше чланке у Блог секцији интернет презентације.

17.09.2017.

Сваке су жалости достојни они људи који не воле Христа, свога Творца и Искупитеља, који је свој живот дао за читав људски род. Уколико не заволиш Христа, тада ће и он уклонити своју љубав, а без његове љубави ти си човек у погибли. Уколико Христова љубав није са тобом, шта онда да очекујеш у онај тешки час, када будеш умирао, када ти буду почели душу одвајати од тела, када те зли духови опколе, када изађеш пред Суд Божји? Тада ће те ђаво поробити и ти ћеш му и против своје воље припасти. Он се труди да прелести човека љубављу према ма чему привременом и трулежном и радује се када ти не љубиш Христа. Не повинује ли се вољи ђавола пијанац, који се свагда примиче вину или онај који воли новац и ради тога клевета ближњега. О човече! Заволи Христа свим срцем и не љуби ништа друго у овоме свету, уколико желиш да тебе Христос љуби, чува и спасе од сваке несреће у овоме животу и од погибије у будућем!

10.09.2017.

Али стремећи ка Чаши, треба се трудити да је достојно примимо. Треба се загледати у своју душу, треба видети чиме смо ражалостили Бога, чиме смо занемарили, чиме смо нарушили његове заповести. Треба се из дубине раскајати, треба почети нови живот: уколико у себи видимо ма какво несавршенство, треба се одрећи себе, поступати са собом сурово, преломити себе, исправити грех у себи ради тога да би постали достојни. Треба се трудити да непрекидно добијамо свадбено рухо. Код нас се, пак, то претворило у формалност и зато се ми у причешћу не само не сједињујемо са Богом, већ насупрот: овде на земљи се причешћујемо, али на небесима се не причешћујемо, јер се причешћујемо недостојно.

Помјаник

Овде можете оставити имена за помињање