06.02.2022.

Закхеј, угледни, позитивни и материјално обезбеђени човек, који је обављао одговоран посао, унутрашње је незадовољан собом. Он осећа немир због тога што му истина живота није откривена, и зато, када се појави необични Учитељ живота, Закхеј заборавља и на богатство и на славу и на узраст и јури за Учитељем истине, као ђак, да би од Њега уловио макар и мрвице нове Светлости живота.

06.02.2022.

Зашто је, браћо и сестре Исус ушао баш у Закхејев дом, а не код неког другог од становника Јерихона? Свакако не због тога што је Закхеј био важан и богат човек у граду, можда важнији и богатији од других, него ево због чега: Зато што је Закхеј био грешан човек. И они који су негодовали, управо зато и јесу негодовали, јер је Исус отишао код грешног човека. И сами Исус Христос је касније рекао онима који су негодовали, да је управо зато и дошао код Закхеја, јер је био грешан.

02.02.2020.

Нема никакве сумње што се тиче величанствене промене која се ове вечери догодила у Закхејевој души и животу. Јеванђеље запажа етапе тога пута: послушање – радост – милостивост. Пре свега Закхеј је послушао и „сишао брзо“. Као што сазрели плод пада са дрвета при најмањем даху ветра, он је пао пред ноге Исусове већ након првих речи које су му биле упућене. Затим је са радошћу примио Спаситеља у свој дом. Никакво осећање се не може упоредити са радошћу спасења. До тог тренутка он је био суров и злобан човек, али у сусрету он је коначно исцељен од греха. „Господе, пола имања свога даћу сиромасима“. Он не поступа тако да би се спасао, већ зато што је већ спасен.

02.02.2020.

Ето у чему се, драги моји, крије узрок наше несређености – остајући споља са Христом, ми изнутра заборављамо на Њега и не идемо за Њим, него Њега водимо за собом. „Погледај, Господе, и задиви се мом труду и подвизима, па ћу учинити то и то.“

10.02.2019.

Љубав види оно што није доступно равнодушном и непријатељском погледу. До самозаборава заволевши лик Месије, Закхеј је истог тренутка могао да у путујућем галилејском Учитељу препозна Господа Христа, а Господ, пун Божанске и човечанске љубави, видео је у овоме Закхеју, који Га је посматрао са смоквине гране, ту дубину душе, која је до тада била непозната и самоме Закхеју: Господ је видео да пламена љубав према Светоме Израиљевом у срцу овога издајника, нимало не затамњена ма каквим користољубљем, може га препородити и обновити.