Већина људи не бира свог животног сапутника већ им он бива „наметнут“ осећањима, заљубљеношћу! Међутим, када заљубљеност овлада срцем, онда разум изветри из главе. А када заљубљеност престане, тада разум долази на њено место. „Када сам се венчао, знао сам да сам се заљубио у њене предивне зелене очи. Није много прошло кад сам схватио да сам добио читаву жену!“, говорио је један разведен човек. Због тога, брате, покушај да изабереш своју будућу супругу на основу свог разума, а не на основу својих осећања која имају „датум истека“. „Пре него што се ожениш отвори четворо очију. Када се будеш оженио, очи држи полузатворене“ (грчка народна пословица). А не обрнуто, да ти пре брака очи буду полузатворене, а после широм отворене!
Да, браћо и сестре, хришћани првих векова разликовали су се од осталог света честитошћу, чистотом и лепотом свога домаћег живота, и њихове су породице биле расадници хришћанског духа. У то доба и неколико стотина година касније нису уопште постојале хришћанске, него само јеврејске и незнабожачке школе. Кроз те су школе прошли свети апостол Тимотеј, свети Иринеј епископ лионски, свети Василије Велики, Јован Златоусти, Григорије Богослов и многи други хришћански светитељи. Али су они били добили хришћанско васпитање у својим породицама и постали велики носиоци јеванђелског духа у свету.
И наше хришћанске породице не би требало у томе давању јеванђелског духа да изостану од хришћанских породица првих векова. И ми смо дужни да своју децу и речју и делом научимо основним јеванђелским начелима: да у њихове младе душе унесемо што више тежње према ономе што је добро, честито и племенито; да настојимо да се прво у наше, а потом у њихове душе усели Христос са својом благошћу, праведношћу, и поштовањем, и љубављу према човеку. Редак је труд који може бити тако богато награђен као тај. Кад се човек радује маломе цвету који је стрпљиво однеговао у својој башти, колико се тек радује лешим и благородним душама своје деце које је он васпитао и које излазе из његовог дома и улепшавају овај Божји свет!
Брак има свој циљ, задатке и структуру. Циљ брака је стварање породице као домаће цркве, његов задатак је узајамно помагање супружника и стварање заједнице која ће трајати и у времену и у вечности. Структура брака је таквада је муж глава породице, али уз учешће жене у решавању проблема, причему ипак муж има задњу реч. Садржај брака је узајамна љубав која треба дабуде чиста и продуховљена. Јасно ми је да Ваш брак не испуњава ниједан захтев хришћанског односа супружника. Зато по савести поштено проверите да ли имате довољно снаге за свакодневно мучеништво, тојест да трпите женину болест због благослова који сте у цркви добили током венчања, али притом имајте на уму да то трпљење неће трајати само годину или две, већдо Ваше или њене смрти.