04.10.2020.

Хананејка изображава нашу душу – њена поседнута кћер је наше многострасно тело, које свакога дана дивља разним страстима. У каквој невољи су се налазиле хананејка и њена кћер, у таквој истој невољи се и ми налазимо. Од малдости моје, многе ме обузимају страсти, али сам Ти ме заступи и спаси Спасе мој (Антифон 4. гласа). Због чега страсти, ови демони, који раде у срцу, често тако дрско господаре над људима, муче их, узнемиравају, посрамљују људе које су запосели? Зато што ови људи немају снажну веру, не моле се ватрено и упорно, немају чврсту жељу да се ослободе од њих. О ко би нам могао послати овакву мајку, као што је ова ханаејка, која би се помолила Господу за нас са истом таквом вером, надом и љубављу, као ова за своју ћерку, да би нас ради њених молитава Господ помиловао и изагнао из нас наше страсти, исцеливши нас од наше побеснелости? Јер наше тело зло бесни.

04.08.2019.

А постоји још један разлог зашто Господ од људи потребује веру у Бога. Након пада људи су се помрачили и пали у стање непознавања Бога, отпали од Бога, од Његових заповести и почели да поштују твар уместо Творца, па су чак и демоне сматрали за Богове и служили им као Боговима, иако су им демони причињавали разноразна зла. Исправљајући ову погибељну заблуду и желећи да све људе приведе у познање истинитог Бога и Творца свега, Господ Исус Христос, као Творац и Владика, јавио се у телу, делима објављујући свима своју Божанску свемоћ и потребовао, као одговарајући данак – веру у Себе као у свемогућег Творца, Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса – стога је и упитао слепе, пре него је учинио чудо: верујете ли да могу ов учинити? Односно, верујете ли да сам Ја – Творац, Који се ради вас јавио у телу – па када је чуо потврдни одговор рекао је: по вери вашој нека вам буде. И отворише им се очи.

08.04.2019.

Ево Господње похвале посту и молитви. Ево Јеванђелске основе поста. Зашто су они који себе називају следбеницима Јеванђеља изагнали из свога живота пост, као непотребан?! Нису ли се због тога међу нама умножиле страсти и безакоња и болесници и опседнути сваке врсте, зато што су неки од хришћана раскинули везу са Црквом и као сувишну ствар, одбацили молитву и пост? И живе као бесловесне животиње, водећи се једино разноразним похотама, док су се други, у својој злоби, са пеном у устима, као заиста ђавоимани, устремили ка сваковрсним злочинима: ка убиствима, самоубиствима, подметањима пожара, прокопавањима подземних канала, подметањима експлозива и осталоме.

15.02.2019.

сваки пут се збива, наше жалосно, бесмислено раздвајање од Бога при паду у разноразне грехе: блуда, прељубе, злобе, зависти, неуздржања, пијанства, непокорности, својевољности, насиља, клетви, псовки, користољубља и среброљубља и у разне друге грехове и уколико човек умре у гресима без покајања, он ће остати раздвојен од Христа заувек и биће збројан са ђаволом, коме се уподобљавао и коме се на крају уподобио током живота и наследиће његов удео – вечну муку.

09.09.2018.

Шта нам највише смета да заволимо Бога, да смо Му свецело предани? Управо наше самољубље, наша пристрасност ка земаљским, лажним добрима. Зато је главна заповест наше самоодрицање: „Ако ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде“ (Лк. 9, 23). Својим апостолима је заповедао да не узимају са собом „ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу; и да не носе две одежде“ (уп. Мк. 6, 8), да не би имали привезаност ни према чему, већ да би се свим срцем предали Богу и Његовом Промислу и стремили ка небу и нашој вечној отаџбини, а пре свега да имају бригу о спасењу људских душа. И они су заволели Бога свим срцем и предали му сав живот, чак до смрти, радосно пострадавши за њега.

25.02.2018.

Покајање и причешће нам отварају небо и царство небеско, јер, Господ говори, “Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни – и у мени пребива и ја у њему” (Јн. 54, 56). Како не ценити добијени дар – вечни живот и пребивање Христа у нама и наше пребивање у Њему! Нама је небо отворено покајањем и причешћем, како је написано: “Од сада ћете видјети небо отворено”. Каква чудесна милост! Нашим гресима оно је било зкључано, као у најјачим затворима и замковима, а покајањем је отворено. Искористимо ову милост Божју, док се небо опет над нама не затвори, јер Бог зна, хоће ли нам се оно опет отворити, када га поново затворимо разноврсним гресима. За многе се оно заувек затворило. Луде девојке су ударале у затворене двери, говорећи: “Господару, Господару! Отвори нам!”, а њима је било речено: “Заиста вам кажем, не познајем вас”, а свима нама је речено: “Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човјечији доћи” (Мт. 25, 11 – 13). Амин.

16.01.2018.

Никада због навике Причешће немој сматрати нечим обичним и мало-важним. Сличне мисли и расположења срца на тебе наводе гнев Господњи, услед чега по Причешћу нећеш осетити мир и живот. Са најживљом срдачном захвалношћу за дарове који оживљују стичи живот од Господа и вера твоја нека се разраста све више и више. Страховање и неспокојство произилазе од неверја. Њихово појављивање за време Причешћа сматрај сигурним знаком да се неверјем удаљујеш од Живота, који се налази у чаши. Ти, међутим, немој на њих обраћати пажњу.

04.11.2017.

Какву нам лекцију пружа овај опис богатога и сиромашнога, излагање њиховог живота и стања на земљи и њиховог удела непосредно након смрти? Прва је поука та да и богатство и сиромаштво, здравље и болест, весеље и туга – све овдашње брзо пролази и нестаје, али дела људи – њихови пороци и врлине не умиру, већ заједно са њима прелазе у вечност и тамо их или оправдавају или осуђују пред Судијом свих помисли и дела људских и или их уводе у рај или низвгавају у бездан ада преисподњега, одакле нема излаза за сву вечност.

30.07.2017.

По мери давања и њима Господ даје десет, двадесет и стотину пута више. Веран је Господ у свим речима својим (Пс. 44, 13).
Али данашње Јеванђеље нас нарочито поучава томе да је наш истински хлеб, хлеб не овог привременог, већ вечног живота, Господ Исус Христос и да ми треба да се побринемо не само за трулежну храну, већ много више за нетрулежну, која души даје вечни живот – заправо за Причешће пречистим Телом и Крвљу Христовом, слушање и читање Речи Божије – које јесте духовна храна наших душа, молитву која освећује душу и насићује је благодаћу.