Проповеди на трећу недељу по Васкрсу – Жена Мироносица
Шта је то, понављам, могло обратити пажњу Цркве на свете жене мироносице и на праведног Јосифа са Никодимом до те мере, да се спомен на њих успоштован нарочитим празником, непосредно након прослављања Господњег Васкрсења?… Њихова љубав и усрђе ка Господу, који се откривају на најједноставнији начин. У Јосифу, то је великодушна смелост, са којом је он молио од Пилата тело Исуса, ради погреба, и Погребаваноме уступио свој сопствени гроб. У Никодиму, то је пријатељско усрђе, са којим је принео тако много драгоцених аромата и убруса за Учитељев погреб. У светим женама-мироносицама то је њихово храбро присуство код Крста Господњег на Голготи, њихово учешће са Јосифом и Никодимом у Његовом погребу и на крају, њихово јутарње путовање ка гробу Животодавца са ароматима и миром ради помазања Његовог пречистог тела. Ето подвига светих личности које Црква данас прославља!
И ево нас апостол Tома подсећа на ту очигледну истину, да је хришћанин обавезан да сумња: да сумња у себе, да сумња у свој доживљај Бога, у своју веру у Бога и ту нема апсолутно никаквог греха. Јер вера није лаковерност. Сећајући се народног одређења апостола Томе, као Неверног Томе, можемо се и подсетити на историју када је управо наш народ, који је наградио светог апостола Тому одредницом „неверни“, своје неверје испољио на најстрашнији начин у нама најближе време.
Ускоро ћемо, браћо, морати да станемо пред нашег Цара; Како ћемо стајати ако на нама не буде обиљежја царске службе – Крста? Ускоро ћемо и ми, духовни ратници, имати духовну смотру на Голготи; како се појавити пред лицем Вође, без главног оружја – Крста? Испит наше вјере и љубави ускоро ће почети у подножју Христовог гроба; можемо ли очекивати успјех ако у рукама немамо једини инструмент небеске мудрости – Крст?
Дакле, учите се, расуђујте, пазите, стремите да схватите. Читав живот, читав век се учите. Грех је не учити се, зато што незнање доводи људе до великих грехова. Исус Христос је дошао на земљу пре свега да би се ми учили, расуђивали, пазили. Исус Христос је светлост, светлост за читав свет и за све који су жедни Његовог божанског учења. Амин.
Проповеди на другу недељу Часнога Поста
Да ли је пост потребан као уздржавање од несталних мисли и покрета срца и неодобравајућег понашања? Ако се слажете да је Бог ваш Законодавац и Праведни Судија, Који зна како да казни оне који крше Његове законе; ако вам савјест каже да ваша душа на свом мјесту, да сте више пута прекршили поредак моралног живота, извукли се из послушности законима Створитеља: тада се морате сложити да треба да вратите поредак свог моралног живота, да доведете своје мисли у исправан редослед од хаотичне збрке амо-тамо, учинити да се срце отргне од недостојних предмета, за које се оно, због ваше непажње и превиде, прилијепило тако снажно да је заборавило на први предмет своје љубави – Бога; да се понашате тако да вас не би било срамота ваше поступке изложите и пред суд ваше савјести и пред суд људи и Бога.
Тада ће, можда, бити могуће вољети их безграничном љубављу, као што их воли Бог; вољети без мјере или, тачније, у мјери коју Бог има; вољети бескрајно. Стога, љубав подразумијева непрестану молитву, која превазилази све спољашње појаве и која кроз човјека достиже дубине Живота, тајну човековог стварања, остварену љубављу Божијом. И у овом додиру са бесконачним извором, у овом сусрету са Живим Богом, у тајности нашег срца, љубав ће се открити као тајна Последњег Суда, на којој ће нам судити и сви Анђели и сви Свети. Само ће љубав стајати на Страшном суду. Ако је наш живот изграђен на нечему што је мање од љубави, ми смо изван Царства Христовог, сада и заувек.
У боју молитве ми занемоћавамо, никада не умемо да се молимо. Ето због чега треба да се обраћамо Духу Светоме. Стога што се Он заузима за нас у нашим срцима уздасима неизрецивим. Тамо где нема љубави, тамо нема ни молитве. Молитва је ћутљива љубав, која све дарује.
У недељи која је пред нама, а и у свако време, понављајмо стих псалма: „Тражићу лице Твоје, Господе“ (Пс. 26, 8). Не треба да га тражимо, затварајући очи и апстаховавши се од света, већ широко, детиње, отварајући наше очи, просвећене Духом Светим. У Христу Исусу ми видимо Очев Лик. А Христа можемо познати у сваком од наших ближњих. „Ко је видео брата свога, тај је видео Бога“.