05.12.2015.

Христос се бори, зато лагано корача. Он се бори с грешницима и безбожницима, и после сваке победе корачи један корак напред. Његова мањина то је црква војинствена, јер она војује заједно са Христом против зла у свету. Бог помаже тој мањини, јер окреће свако зло на добро. Тако, да моментални триjумф неправде или неразума или мржње у свету не враћа, но само зауставља за моменaт Христа и његову мањину. Црква Христова говори против рата у свету, но она зато што још представља мањину не може да га спречи. Тек кад рат и преко њене воље избије, она се ставља на страну праведнијег борца. А Бог, који из најтрулијег земљишта пушта да расту најмиришљивије биљке, окреће и рат на добро, пуштајући да на његовој мизерији никне понека добра биљка.

25.11.2015.

Реч Христова: Покајте се, јер се приближило царство небеско, значи: Покајте се, јер сам ја, Господ и Спаситељ ваш, дошао к вама и жртвовао се за вас, победио ђавола и смрт, па сада изнова можете да живите животом Царства. Ова реч Христова је најрадоснија вест коју је људски род икада чуо. Зато се јеванђеље и назива: јеванђеље Царства.

24.08.2015.

Авај, мало кo од савремених родитеља стварно брине о доличном хришћанском васпитању своје деце. Или га једноставно занемарују, сматрајући да је далеко лакше просто „пливати низ воду“; или се сами толико заносе савременим помодним правцима и идејама да препуштају деци да се у свему поводе за примерима савременог поквареног века, да се она не би ничим издвајала међу свом осталом омладином. И не мисле чак ни о томе да њих саме, можда као казна за њихову лакомисленост, oчeкyje плач и ридање и нарицање много?

20.08.2015.

Данас људске уши слушају ствари неслушане: јер виђени (на Тавору) Човек, Син је Божији, и као Јединородни Љубљени и Јединосуштни бива (од Оца) посведочен. Нелажно је сведочанство, истинско је проглашење, јер сам Родитељ Отац исказује то наречење (Мт. 17, 5). Нека дође Давид да присуствује и нека удара у богоречиту лиру Духа, и нека сада јасније и израженије опева пророштво, које је у старини издалека прозирним и чистим очима предвидео:Бога Логоса телесни нама долазак, који је као будући изрекао: „Тавор и Ермон именом Твојим обрадоваће се“ (Псал. 88/89, 1213).

15.08.2015.

Да ли је могуће вољети човјека, а немати у њега повјерења? Могуће је. Истинита љубав према човјеку уопште не значи обоготворење свих његових особина и преклањања пред свим његовим дјелима. Истинита љубав може да примјећује и недостатке човјека, исто тако оштро као и злоба. Чак и још оштрије. Али се љубав – не као злоба, него по свом, по љубавном – односи према недостацима човјековим. Љубав брижно чува и спашава људску душу за вјечност; злоба, пак, утапа, убија. Љубав воли самог човјека; не његове гријехе, не његово безумље, не његово сљепило… И оштрије, него злоба, види сво несавршенство овог свијета.

14.08.2015.

Шта да кажемо о Макавејима? – Наше данашње сабрање је у њихову част! Мада су малобројни они који њихов спомен славе, пошто су се они подвизавали пре Христа, ипак су они достојни да их сви ми поштујемо, јер су трпели муку за отачаствене законе. Поставши мученицима пре Христа, шта они то нису претрпели да су,

26.07.2015.

Данас видимо морално разлагање, невиђено раније у историји, које је попримило карактер свељудске катастрофе. Човек је готово уништен као морална личност. Још се чувају крхотине некадашњих појмова добра и части, али ускоро ће од њих остати само успомене као трагови на песку. Сила, која се супротставља распаду и разлагању света јесте благодат Божија. Међутим, услови за примање благодати су љубав људи према Богу и међусобна љубав. Кад нестаје љубав благодат се повлачи и почиње падање у бездан: од човека ка животињи и од животиње ка демону.

27.06.2015.

Земаљска отаџбина није само земља која нас телесно храни, нити само оквир државе, у којој се узајамно помажемо или сносимо. Нити је то само наша земља, него и земља отаца наших, због чега се и назива отаџбином. Још увек над њом бдију и на њу упливишу својим духом и својим молитвама. У отаџбину спадају и гробови њихови, кости и крв, и сузе њихове.

21.06.2015.

Јога је јасан концепт “New Age”-а, који је дубоко религиозан и пантеистичан у свом пореклу. Широко се употребљава и подржава од стране проповедника “New Age”-а. Овај покрет негира стварност греха и потпуне изопачености и верује да је сваки човек уопштено добар и да је божанствен. Они уче да постоји бог у свакоме од нас, а да смо ми исувише несвесно тога; треба да то развијемо кроз медитацију и друге метафизичке технике. Они уче да је једина ствар, која је потребна људима, просветљење у погледу њихове божанствености. Верују да се кроз реинкарнацију, човеко поново сједињује са „богом“. Верују у Карму, која представља дуг човека из његовог претходног живота. Проповедају и верују у еволуцију, супротстављену Стварању, описаном у Светом Писму.