06.04.2022.

Ми треба да се молимо и из све снаге принуђујемо себе на то, да узмемо на себе крст и следимо за Господом. Зато нам и предлаже Света Црква на средини Великог поста да се поклонимо Крсту, да би пример Господа Исуса Христа, који је ради искупљења свих нас од грехова, узишао на Голготу, успео се на Крст и у мучним страдањима предао је дух Свој Богу Оцу, и тиме нас побудио да идемо хришћанским путем, и то не само за време Великог поста (јер је сам пост средство човековог препорода, обнове његових раслабљених духовних снага), него и током читавог нашег живота. Надахњујући се примером Господа, ми ћемо као из неког извора пити Божанску благодат, пити трпљење. А овај извор је лежећи пред нама Крст Спаситеља ради свеопштег нашег поклоњења.

03.09.2017.

Непрекидно се молећи, ми непрекидно подсећамо себе да смо хришћани, да смо грешници, немоћни и да нам је потребна његова помоћ и на тај начин чинимо, иако слаб, покушај, неку малу самопринуду да се приближимо томе стању, које се може назвати својственом правом хришћанину. Треба у темељ, у угао, ставити веру у Господа Исуса, а не у ма шта земаљско: породично благостање, личну срећу, телесне насладе. Свакако не треба да мислимо да ће се, уколико будемо механички и без пажње, непрекидно понављали Исусову молитву, све одједном изменити на боље. Исусова молитва не замењује врлине, већ је она средство за њихово стицање. Заповест о непрекидној молитви јесте иницајлна заповест која нам даје силу да испунимо и све остале.