[dropcap letter=“О“][/dropcap] чему да расуђујемо у дан посвећен Арханђелу Михаилу и осталим бестелесним силама, ако не о Анђелима? Где ћу заправо усмерити беседу? Укоревајмо себе, браћо! Због чега? Због грехова, заблуда, грешака, жалости и несрећа који су у нама, јер свега тога не би требало да буде када нас окружује мноштво бестелесних и када свако има свог Анђела чувара. Да ли Анђели Божји допуштају да нешто тако постоји међу нама? Свакако да не, а ако и допуштају, онда је то сигурно због наше кривице, или зато што бивамо недостојни Анђелског руковођења и помоћи или стога што својим противљењем и противним расположењем презиремо и одбацујемо све напоре Анђела да нам буду сатрудници у добру. Шта чинити? Треба се поставити тако да не одбијамо, већ да привлачимо Анђеоско сатрудништво. А како? Ево како!
Треба се сећати да имамо Анђела чувара и да му се умно и срдачно обраћамо и у свакодневним животним ситуацијама, а тим пре када нас нешто смућује. Уколико се не понашамо на овај начин, Анђео нема начина да нас уразуми. Уколико неко иде према блату, или провалији, или реци, запушивши уши и затворивши очи, шта да му радиш и како да му помогнеш? Да вичеш – али уши су му запушене; да му знацима предочиш опасност – очи су му затворене. Тако и када се ми умом и срцем не окрећемо ка Анђелу, то је исто као да, окренувши му леђа, идемо у опасност. Он нас упозорава, али ум то не види и срце не осећа. Тако упадамо у невољу или грех и заблуду.
Рећи ћеш: Нека ме узме за руку и изведе на прави пут. Заиста, он је спреман да тако учини и тражи од тебе руку да би те ухватио за њу и водио те. Али да ли ти имаш ову руку? Јер он не узима за ову, телесну руку, мада се и то дешавало у нарочитим случајевима, већ за душевну руку. Не за телесну, јер је и сам бестелесан. Душевна, пак, рука јесте делатна сила, усмерена ка спасењу и која ревнује за њега. Када у души постоји ревност за спасење, свакако да ће те Анђео Божји узети за њу и путеводити, а уколико је нема, за шта да те узме? Нема у теби места за додир са њим. Јер он сам је од оних духова који се шаљу онима који желе да се спасу. Када ова жеља или ревност за спасење не постоји, како ће ти Анђео прићи? Како ће утицати на тебе када немаш ништа што одговара ономе зашта је назначен да би био крај тебе нити ишта што одговара ономе зашта треба да се потруди око тебе?
Опет ћеш рећи: Нека пробуди у мени и саму жељу за спасењем. Он и ово чини, и то чини пре свега и усрдније од свега, јер је то корен духовног живота. Код оних који имају ову жељу за спасењем, он је подржава и укрепљује, а код оних који немају, на сваки начин покушава да је пробуди. Али у томе ретко успева због великог хаоса који влада у лењивој души. У таквој је души све у сметењу: и мисли и осећања и намере – хаотична бука, као на тргу. У зависности од тога колико је у нама недостатка унутрашњег мира и сабраности, толико је (овај немир) непријатељ деловању Анђела на нас. Како ће Анђео да сугерише ма шта добро, када нема пажње? Како ће душа да чује ове предлоге, када је у њој бука и метеж? Ето зашто труд Господњег Анђела остаје за нас бесплодан!
Дакле, да ли желиш да имаш користи од Анђелског руковођења и садејства? Укроти свој унутрашњи беспоредак, сабери своју пажњу и уђи у своје срце. Анђео Господњи ће приметити ово, прићи ће и предлагати помисли које побуђују жељу за спасењем. Приклони се овим предлозима и почни да ревнујеш за спасење. Тада, не само да ће те Анђео Божји узети за руку, већ подићи на својим сопственим рукама, и не само повести, већ понети путем спасења. Ти само имај, сада већ непрекидно, умно и срдачно усмерење, не слаби у ревности и чувај пажњу. Он ће те учити свему, шта, када и у којој мери треба да чиниш, а шта не, а када буде потребно придодаће и спољашње, видљиво, знамење овом руководству. И сви који су се спасили, овако су се спасавали. Прочитај или послушај Житија Светих! Уколико не уочавамо на себи овакво осетно Анђеоско садејство, немамо кога да кривимо – криви смо сами. Сами не желимо у руке Анђела и чинимо узалудним све њихове бриге. Потући ће се са нама Анђео Божји. Потући ће се и отступити. Поново ће приступити и поново отступити. И тако све одк не умремо. А када умремо Анђео ће Господу показати књигу нашег живота и рећи: све сам учинио да бих га уразумио, али ова душа није пазила ни на шта. И на књигу живота биће постављен натпис наше осуде, која ће се безусловно извршити на страшном Суду.
Док год смо живи, Анђели Божји су наши чувари, заштитници и путовође, а након наше смрти, на страшном Суду биће неумољиви извршиоци праведне одлуке Божје о нама. Чули сте шта смо читали у данашњем Јеванђељу: Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба (Мт. 13: 41 – 42). И крај свега! Печат правде Божје је постављен, ко ће га скинути?
Истина, биће тамо и друга страна, о којој се говори: Тада ће се праведници засијати као сунце у царству Оца свога (Мт. 13: 43). Али да ли ћемо ми ући у број блажених?! Обећање је дато свима, али треба испунити услове. Онај који их испуњава јесте неуспављиви ревнитељ. Уколико будемо више личили на оне о којима се говори у данашњој причи: А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде (Мт. 13: 25), чему добром да се надамо? Када спавамо, то јест не радимо на свом спасењу и губимо се у сваковрсној сујети, онда Анђео нема приступ до нас а ђаволу све иде под руку. Он тада прилази смело и убацује свакаве лоше мисли и жеље и учи свакоме злу. Љењива душа прихвата ове наговоре, саглашава се са њима и у погодно време доводи их до дела. Што више то горе. А тамо се налази и читав човек, као плева међу пшеницом, чији је крај сажежење.
Ето вам кратких упутстава како се понашати у односу на Анђеле.
Немојте се жалостити што у овај светли празник светих Анђела исказујем овакве мрачне мисли. Ово чиним да бих вас одвратио од мрака греха и окренуо ка светлости Анђелског живота, да би овде поживевши у заједници са Анђелима сви ви удостојили заједничког живота и заједничког блаженства са њима и на небу у царству Оца нашег Небеског. Амин.
