Христос се јавио свету и, умирив побуњени свет, излио у њему светлост радости. Он је на Себе узео грехе света, победио непријатеља, осветио токове вода и обасјао душе људске. Чудеса се нижу већим чудесима. Данас земља дели са морем благодат Спаситеља, и сав свет испуњава се радошћу. Ово славље наставља низ величанствених чуда претходног празника. На дан Рођења Богочовека, празновала је земља, држећи Господа читавог у јаслама; на данашњи празник Богојављења светло торжествује море, примајући благослов освећења преко Јордана. У претходном празнику јавио се слаби Младенац, приказујући нашу немоћ; у данашњем празнику Он се јавља савршен, сведочећи своје порекло од Савршеног. Тада је Рођенога објавила звезда (Мт. 2:2), која је сијала на Истоку; а данас сведочи о Њему крштавајући Отац, који Га је родио (Мт. 3:17). Тада су мудраци са Истока донели Њему дарове као Цару; а данас Му анђели, који су се јавили с неба, указују достојно служење као Богу. Тада је Владар био повијен у повоје, а данас Он разрешава узе греховне. Тада је Господар био одевен у порфиру плоти, а данас се Источник облачи у воде речне.
Приђите, видите славна чудеса: Сунце правде се купа у Јордану. Огањ се чисти у води. Бог се освештава од човека. Данас сва твар славословно кличе: Благословен који долази у име Господње (Пс. 117:26). Благословен који долази – увек, јер није први пут да се јавља. Благословен Онај који посећује твар Својим промислом; благословен Онај који чува небески свод неразрушивим; благословен Онај који мудро одређује пут сунца, који хармонично води безбројне чете звезда, који разређује ваздух прилагођен дисању живих бића, који загрева утробу земље ради њене плодности, који укроћује узбуркано море ситним песком, који невидљиво изводи изворе из дубина мора, који усмерава реке на прави пут. Гледајући све ово, кличимо и ми: Благословен који долази у име Господње. Ко је тај што долази? Откриј, блажени Давиде! – Бог Господ, и јави се нама (Пс. 117:27). Али пророчанству Давида додаје своје сведочанство и апостол Павле: јавила се благодат Божија, спасоносна свим људима (Тит. 2:11) – јавила се не само некима, већ свима, и свима – како Јеврејима тако и Грцима – дарује спасење кроз крштење, нудећи свима спасоносну тајну.
Приђите, видите нови потоп, који не застрашује погибељу као у Нојево време, већ је пожељан и узвишен. Тамо је вода потопа уништила људски род, овде вода крштења силом Крститеља оживљава умртвљене. Тамо је Ноје саградио себи ковчег од нераспадљивог дрвета, а овде је Христос устројио себи кивот плоти од нетрулежне Марије. Тамо је Ноје премазао ковчег смолом да вода не оштети дрво; овде Христос ограђује човека изнутра и споља непроходним штитом вере. Тамо је голубица, носећи у устима грану маслине, наговестила благоуханије Христовог учења; овде је милосрђе Господње јавио Свети Дух, сишавши у виду голуба. Али, мене баца у чудо безмерно смирење Господа. Није му било довољно да се, Бог од Бога, роди као Младенац од жене; није Му било довољно да, седећи на престолу са Оцем, прими обличје слуге (Флп. 2:7); Он долази да се крсти као грешник. Нека не буде саблазан за слушаоце тајна општег благодатног дара! Владар свега, Христос, крштава се не тражећи очишћење за Себе, већ устројавајући за нас двоструку корист – да би нам у водама даровао освећујућу благодат и да би позвао на крштење сваког човека.
Долази Исус из Галилеје на Јордан Јовану да Га он крсти (Мт. 3:13). Како величанствен догађај, браћо! Несхватљив и изванредан за људске очи. Ум дрхти, језик занеми, не усуђујући се да говори о Неизрецивом. Ево и Јован, угледавши Господа како му прилази, затрепта срцем, паде ничице к ногама Његовим и умољавајући рече: „Зашто, Свемоћни, принуђујеш мене, немоћног, на оно што превазилази моје слабости? Могу ли ја испунити Твоју вољу? Како ћу се усудити да Те крстим? Зар се огањ чисти пољским зељем? Зар се извор може опрати нечистом водом из мочваре? Како ће Судећи бити крштен од онога ко сам подлеже суду? Ја не видим на Теби мрље, Ти ниси подлегао клетви Адамовој и уопште ниси причасник греха (1Пет. 2:22). Ти си дошао онима који преступају закон, али Сам ниси нарушио закон. Шта чиниш, Господе, стављајући на мене јарам изнад мојих сила? Никада се нисам усудио ничим Те увредити. Као верни и предани слуга, претходио сам доласку свог Владике. Још у утроби мајке подстакао сам њен језик (Лк. 1:44) и проповедао Те као Бога мира. Ја сам све припремао за Твоје јављање. Реци ми, Господе! Хоће ли сунце поднети да Владика сила буде понижен од ништавног слуге, и неће ли одмах својим огњеним зрацима сагорети мене, који сам се усудио (да то учиним), као Содомљане (1Мојс. 19:24)? Хоће ли земља поднети да Онај који освећује анђеле прими крштење од грешног човека и неће ли одмах разјапити своју утробу и прогутати ме, као Датана и Авирона (Бр. 16:31)? Како ћу Те крстити, Господе, када си од свог рођења био ван сваке нечистоте греха и безсемено се родио од утробе девичанске? Како ја, човек нечист, могу осветити Бога безгрешног? Ја треба да од Тебе примим крштење, и Ти ли долазиш к мени (Мт. 3:14)? Ти си ме, Владико, послао да крштавам. Нисам се противио Твојој заповести. Позивајући све на крштење, говорио сам: Исповедајте се Господу, јер је добар (Пс. 105:1). Онај који долази после мене препун је љубави: Он је благ и Син Благога; Он неће показати своју доброту на кратко време и онда је изменити – не, јер милост Његова траје у векове (Пс. 105:1). И пошто је Његова милост безмерна, небеске војске хвалећи Га узвикују: Благословен који долази у име Господње. Бог је Господ и јави се нама (Пс. 117:26–27). Јавило се Сунце правде и разјурило таму незнања. Јавио се Небески Пастир и својим жезлом одгнао вукове ђавола од свог прекрасног стада. Јавио се Јединородни Син Оца и верујућима у Њега даровао усиновљење кроз крштење. Јавио се Онај који је живот свих и, смрћу победивши смрт, вратио заробљенике смрти у вечни живот.“
А када се све то збивало, Отац, гледајући с висине на безгранично смирење Сина, одмах отвори небеска врата и изрече громогласни глас, испуњен очинском љубављу: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“ (Мт. 3:17). И да би слушаоци били уверени да се глас не односи на Крститеља, већ на Крштаваног, Свети Дух сиђе у виду голуба, спуштајући се на Крштаваног и показујући на Онога на кога сведочанство указује. Њему слава и моћ, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.