04.08.2019.

свети праведни Јован Кронштатски: БЕСЕДА НА СЕДМУ НЕДЕЉУ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ

Приступише му (Исусу Христу) слијепци, и рече им Исус: Вјерујете ли да могу то учинити? А они му рекоше: Да, Господе. Тада се дохвати очију њихових говорећи: По вјери вашој нека вам буде (Мт. 9, 28 – 29).

Видите каква чудесна сила је у вери у Господа! Једино по вери у Његову свемоћ, два слепца у трн ока прогледавају. О томе смо данас читали из Јеванђеља (Мат. 9, 27 – 31).

Дакле, понављам: Каква је сила вере! Каква је драгоцена ризница – искрена, чврста и несумњива вера у Христа, када се посредством ње могу задобити сваковрсна блага од неисцрпног извора свих добара – Господа Бога! У самој ствари, ко од нас не добија од Господа, уколико само приступа са искреном вером и искреним покајањем – сваковрсна добра за душу и тело, па уз то и више пута на дан? Хришћани који стално живе по вери и који имају навику да се у сваковрсним потребама обраћају Господу, силно сведоче, да по њиховој вери Господ у њима, у њиховом унутрашњем свету, а неретко и у сољашњем чини безбројна чудеса Своје доброте и силе, да они покрећу горе Божијом благодаћу – не овоземаљске горе, премда се и оне покоравају верујућем, већ горе невоља и денонских прилога, који наваљују на душу – да они њоме исцељују своје душевне и телесне немоћи, побеђују страсти, очишћују се од нечистота греховних, задобијају моралне силе које раније нису имали, творе сваку правду.

Али уколико вера представља оволико благо за човека, зашто је онда сви не поседују, зашто се сви не поттруде да стекну ову ризницу драгоценију од свих овоземаљских ризница? Зашто у свету сусрећемо више неверујућих него верујућих? Господ је нелицемеран и спреман да свима раздаје Своја блага, свима који усрдно желе и траже. Многи немају вере, не поседују је због свога незнања и стога што је не ишту и не моле Бога усрдно за њу, јер је вера дар Божији. Други вере немају због гордости и високоумља или због тога што су свим умом и срцем окренути ка телу и свету а не ка Богу и Његовом светом закону – не негују веру као нешто неважно, без чега се може лако живети – на крају крајева, због тога што не чисте срца искреним покајањем: јер вера не може обитавати у непокајаном срцу, као чиста кћер небеса. Зато ће се искрена, чврста и нелицемерна вера ставити у заслугу човеку и ње ради Господ човека обасипа безбројним добрима. Ето зашто је Господ Исус Христос тражио веру у људима и ради њихове вере опраштао грехе, чинио чудеса, управо: исцељивао сваку болест, васкрсавао мртве, а такву је власт даровао и својим апостолима, заповедивши им да исцељују болесне, васкрсавају мртве, чисте прокажене.

Зашто је Господ захтевао веру као услов за добијање Његове благодати? Срдачна вера у човеку представља руке или уста за примање Божијих дарова: што су руке или уста за тело човека, то је вера за душу. Вера је оруђе и средство за примање милости Божије. Вера је уста душе: отвори уста молитвом и покајањем и душа ће се испунити благодати.

Да би погубио душу људску, ђаво затвара уста срца, да човек не би разговарао са Богом, да се не би молио, да Га не би славио, да Му не би благодарио; јасно је да треба, што чешће можемо, да отварамо уста свога срца, да грејемо у себи охладнелу веру, а то и јесте обраћање Богу молитвом вере: јер ми смо сви окајани, сиромаси, слепи и наги без Бога.

А постоји још један разлог зашто Господ од људи потребује веру у Бога. Након пада људи су се помрачили и пали у стање непознавања Бога, отпали од Бога, од Његових заповести и почели да поштују твар уместо Творца, па су чак и демоне сматрали за Богове и служили им као Боговима, иако су им демони причињавали разноразна зла. Исправљајући ову погибељну заблуду и желећи да све људе приведе у познање истинитог Бога и Творца свега, Господ Исус Христос, као Творац и Владика, јавио се у телу, делима објављујући свима своју Божанску свемоћ и потребовао, као одговарајући данак – веру у Себе као у свемогућег Творца, Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса – стога је и упитао слепе, пре него је учинио чудо: верујете ли да могу ов учинити? Односно, верујете ли да сам Ја – Творац, Који се ради вас јавио у телу – па када је чуо потврдни одговор рекао је: по вери вашој нека вам буде. И отворише им се очи.

Браћо и сестре, и ми несумњиво верујмо да је Господ и сада близу нас (Флп. 4, 5), да је он исти, јуче и данас и у векове (Јевр. 13, 8): свеблаги, свемогући, свагда присутни, свезнајући, срцезналац, свемилостиви, свемилосрдни добро и брзо послушан, утешитељ, давалац добара и попут деце му приступајмо у нашим молитвама са вером и у покајању, као грешници са надом и смелошћу и примићемо од Њега сваку милост.

Господе дометни и нама вере и исцели слепило наших срдаца, слепило наших грехова и страсти, која је у наше разуздано време нарочито ојачала.

Амин.

Оставите Коментар