[dropcap letter=“Н“][/dropcap]едеља након празника Свете Тројице, Црква је назива Недеља Свих Светих, а тако се назива због тога што је ове недеље света Црква установила слављење спомена свих Светих.
Сваки је дан у светој Цркви посвећен успомени и поштовању неког од угодника Божјих, али је било потребно и да се одреди један дан за све угоднике (Божје) и де се сви саберу ради слављења у исти дан, како би се показало да су сви они деловали једном силом. Силом Господа нашег, Исуса Христа је све напредовало, премда и разним путевима, али ипак ка једном и истом циљу – истоме томе Јединоме Господу. Другачије није ни могло, јер су се сви они угледали, односно за образац имали Јединог Подвигоположника – истога овога Исуса Христа, те су зато и увенчани од Њега истим венцем славе – сваки по достојању, и сви они чине јединство са Црквом на земљи, са свима верујућим на земљи.
Браћо и сестре, ми смо сви створени ради живота, живот је свима драг и пријатан. Међутим, садашњи земаљски и привремени живот не успокојава, не задовољава наше урођено стремљење ка вечном животу. Овде је на свима само сен, или боље рећи одсјај истинског живота: неуспеш чак ни да га сагледаш, не успеш ни да се насладиш његовом појавом, а он већ бледи, слаби и нестаје, остављајући тек сећање, тек жал због њега и нову жељу за њим.
Погледајте на природу која вас окружује: око нас све је миомирисно – лето је – све је покривено јарким зеленилом, предивним бојама, све живи и побуђује на живот. Али… ово драгоцено годишње доба ће проћи – и све ће нестати, живот ће се сакрити, да би смо поново за њиме уздисали. Наши рођаци, пријатељи, блиски нам људи – сви ће они када време прође престати да живе.
Како то може? Зар можемо само да желимо истински живот, а не и да достигнемо у њега. Не. Живот на земљи је живот за припрему, дат нам ради истинитог, вечног живота: „А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа“ (Јн. 17. 3). Ето где и у Коме је живот: у Богу Оцу и Његовом Сину, нашем Спаситељу – Његова воља, Његово свето учење, вера у Њега и покорност Њему, нас припремају и ми заслужујемо овај живот, на крају га наслеђујемо, овај живот, заједно са Анђелима и свима Светима. Овде ће се човек успокојити, утолиће се жеђ живота, само узнемиравајући се њиме.
Свето Јеванђеље нам говори то, да би смо наследили живот вечни, треба да будемо заиста истински хришћани, у свему верни Христови ученици и испунитељи Његовог закона. Да би ушли у небеску славу треба да будемо хришћани и по души и по животу, свето чувати оно што је света Црква установила и са усрђем враћати у себе хришћанске врлине.
Преподобни Пафнутије, строги подвижник врлине, једном приликом је молио Бога да му открије коме од светих је он налик. И чуо је глас од Бога. „Ти си налик старешини оближњег насеља“.
Преподобни Пафнутије се упутио у насеље и пронашао старешину који је са радошћу дочекао старца. „Реци ми како живиш, јер си превазишао многе монахе, како ми је Бог открио“, рече преподобни старешини. Овај му је одговорио да је грешан човек и недостојан чак и имена монаха. Међутим, на Пафнутијево истрајно настојавање, старешина му је рекао да је ожењен и има три сина који му помажу у пословима. Странце и сиромахе прима у дом и храни; теши несрећне, мири завађене, у свему и увек чува праведност, никада никога не огорчује и не осуђује.
Живимо и ми, браћо и сестре, праведно и свето. Обратимо се топлим молбама свима светима, који су угодили Господу Богу и наследили Царство Небеско, да би нам помогли својим заступништвом и подражавајмо их светим животом. Они су се спасавали многим и разним начинима. Изаберимо начин светог живота који нам се највише свиђа, владајмо се по њему и Господ ће нас помиловати, спасићемо се и добро ће нам бити.
Сви свети молите Бога за нас. Амин.
01.06.1914.
