Реч о суштини греха, његовим видовима, степенима и различитим греховним стањима

Они који се спремају за борбу са неким моћним непријатељем труде се најпре да упознају особине свог противника, састав његових чета, његове снаге и средства којима располаже. Слично томе, и ми, којима предстоји борба са грехом, морамо, да бисмо успели у томе, претходно сазнати шта је грех, где му је почетак, каква су му својства, у којим облицима се испољава, одакле црпи снагу, шта му погодује и шта му је противно. Ко ће нам то открити? Прво, то нам открива реч Божија, која на многим местима описује грех са свим његовим ужасним последицама. Друго, то нам открива историја људског рода, испуњена примерима најразличитијих грехова и злочина. На крају, то нам показује и свакодневно искуство — туђе и сопствено. Уистину, за описивање својстава греха није потребно прибегавати неким теоријама или људској мудрости. Довољно је да пажљиво погледамо људе око себе и да завиримо у сопствено срце, у које се, како је тачно приметио свети писац, од младости угнездила мисао на зло свакога дана!

На питање: шта је грех? одговара нам апостол говорећи да је „грех безакоње“ (1Јн 3, 4). И заиста, суштина сваког греха је у кршењу неког закона, тако да, ако не би било закона, не би било ни греха. Пошто је, међутим, закон израз воље Божије, онда се грех с правом назива преступом те пресвете воље. Код сваког греха човек, уместо закона, поставља своју слепу самовољу, а уместо пресвете воље Божије — своју злу вољу. Због тога се сваким грехом човек поставља као противник и непријатељ своме Створитељу. Већ само по овоме свако може закључити колико је грех преступан, опасан и злотворан. Зар је мала ствар стати као створење против свога Створитеља?

Пошто захтеви закона обухватају две ствари — прво, да чинимо све што је добро и праведно, и друго, да не чинимо ништа што је зло и неправедно, онда и грех, као кршење закона, има два главна вида: прво, грехе пропуштања — када не извршимо оно што закон заповеда, и друго, грехе кршења — када учинимо оно што закон забрањује. На пример, греши онај ко од ближњег, на било који начин, отме његову имовину. Али греши и онај ко сопствену имовину не употреби за добро ближњега, када је у могућности да то учини. Јер закон заповеда не само да не наносимо никакву штету ближњему, већ и да му помажемо у свему. Слично томе, греши не само онај ко лаже и доводи друге у заблуду, већ и онај ко зна истину, али је не открије и не ослободи друге из заблуде. Ово треба посебно запамтити, јер многи сматрају да је грех само оно зло које су учинили, а не узимају у обзир добро које нису учинили. Али то је такође грех, када човек, иако је могао да учини нешто добро, то пропусти због немара или малодушности. Такви ће бити осуђени заједно са слугом који је закопао свој талант у земљу. Тај слуга није учинио ништа зло, вратио је свом господару цео свој талант, али пошто га није искористио како је требало, лишен је свега и кажњен због лењости.

Прва врста греха – мислени греси
Пошто се слободна делатност човека изражава на три главна начина — у мислима и жељама, речима и разговору, и најзад, у самим делима — тако и грех има три главна вида. Постоје мислени греси — то су све нечисте мисли и жеље, грешне маштарије и сећања. Неговати такве мисли и жеље у уму и срцу значи грешити. Јер, осим што из таквих мисли и жеља често произилазе зле речи и дела, оне саме по себи већ кваре душу и чине је нечистом и богопротивном. Колико је опасна и злотворна ова унутрашња нечистоћа мисли и осећања, јасно показује пример нечистих духова. Они немају ни наше речи ни наше телесности, али њихова исквареност и развратност у духу су страшне!

О греху друге врсте – греху речи
Други вид греха састоји се у лошим и гнилим речима. Овде спадају све врсте лажи и обмане речима, све врсте узалудног заклињања и неразумних клетви, сви оговарања и злобне речи о ближњима, сва лажна сведочења и клевете, као и саблажњиве шале и срамотне речи. Овде такође треба убројати и грехе писане речи, када оно што је грешно изговорити устима буде написано на папиру и на тај начин се распространи и стотинама пута више саблажњава и штети него када се изговори усмено. У овај вид грехова убрајају се и случајеви када смо могли рећи нешто добро и корисно, а нисмо, када смо били дужни да бранимо свету истину или разобличимо лаж и нечасну клевету, а то нисмо учинили из себичности или личног интереса.

Трећи вид греха – грех дела
Трећи вид греха обухвата најпорочнија дела. Ако бисмо почели набрајати сва поименце, не би било довољно бројева и речи. Напомињемо само да су неки грехови усмерени директно против Бога и вере у Њега, као што су неверовање, хула и очајање; други грехови су усмерени против ближњих, на пример: крађа, убиство; а трећи су усмерени против самог грешника, као што су сладострашће, неуздржаност и пијанство.

Општа природа греха
Иако се сви грехови не налазе код сваког човека, обично једна страст превлада друге и, постајући владајућа, неретко изгони друге страсти које су са њом неспојиве. На пример, среброљубље изгони неуздржаност. Ипак, сваки грешник у себи носи семе свих порока, као што праведник у себи носи начело и семе свих врлина. Зато није могуће остати само при једном греху или пороку по својој вољи. Горд човек, на пример, истовремено је и завидан, осветољубив и суров; среброљубац је угњетавач, лажљивац и подао; сладострасник је кривоклетник, лицемер и расипник.

Степени греха
Грешници нису на истом ступњу развраћености; грех, као и врлина, има своје степенице. Први степен је када човек почиње повремено да се предаје разним пороцима или једном одређеном, без посебне наклоности ка греху, не заборављајући повремено на покајање, иако без значајних плодова истог. Други степен је када се рђава дела претворе у навику, порок или страст, постајући стално начело деловања и правило живота, без потпуног гушења жеље за исправљењем. Трећи степен је када развраћеност досегне тај ниво да грешник, сасвим заслепљен грехом, сматра га неопходношћу, потпуно заборављајући на закон и страх Божији, грешећи без кајања и намером да такав остане.

Греховна стања
Греховна стања су различита. Постоји стање греховног незнања, у којем човек, следећи склоности покварене природе и рђавим примерима, чини многе грехове не знајући колико је то што чини противно закону и природи. У таквом стању налази се већина бедних пагана због недостатка истинске вере. Постоји стање духовне безбрижности, у којем људи уопште не размишљају о томе шта треба чинити, шта закон Божији захтева и шта забрањује. Живе како им се задеси, поступају како се задеси, греше и безакоња чине како се задеси. Пример, околности, навика и страсти су им уместо свих правила и закона. Постоји стање духовног лицемерја, када човек јасно види шта му савест и дужност налажу, али се предаје страстима у тајности, задржавајући привид честитости. У оваквом лицемерју је Господ разобличио фарисеје. Постоји стање духовне окамењености, када грешник изађе из природне за грех бојазни и скривености, бесрамно чини безакоња, упорно одбацује сва уразумљења и хвали се својим преступима. Постоји стање очајања, када грешник, пробудивши се од греха, осети крајње гађење према њему, али замишљајући да његов грех не може бити опроштен, бива спреман на најочајније поступке, како против других, тако и против самог себе. Пример таквог стања је несрећни издајник Христов.

Видите колико је болести и рана на људској души! Видите колико је веза и окова на нашој бедној слободи и вољи! Видите колико је удица и замки код нашег непријатеља, ђавола! Зато Свето Писмо тако често саветује да непрестано будемо трезвени духом и бдимо. Зато искусни у духовном животу не саветују да се ослањамо ни на какву своју врлину и постојаност, јер, како показују примери, човек може са највишег степена духовног савршенства одједном пасти и разбити се у прах. Али да нико не клоне духом! Велика је сила греха, али је сила Божије благодати стотину пута већа. Мноштво порока је разноврсно, али је лик светих врлина још разноврснији.

Нисмо сами – са нама је наш Искупитељ, са нама је Дух Свети и Свемоћни, са нама су анђели чувари, са нама су сви Свети Божији, са нама је Црква и њене Тајне. Нема греха који побеђује Божије милосрђе, нема преступа који не може да се опере са душе нашом Пресветом Крвљу, проливеном за све нас на Голготи. Сваки грешник, ко год он био и како год велики његови греси били, ако само искрено и чврсто жели, може уз помоћ Божије благодати поново постати чист и праведан и удостојити се Царства небеског. Пример за то је разбојник који се покајао на крсту. Амин.