„Ко ће дати да срце њихово у њима буде такво да се боје Мене и да држе заповести Моје у све дане, да добро буде њима и синовима њиховим довека?“ (Понз. 5:29).

Тако је пред Синајем говорио Мојсију сам Господ о израиљском народу. Чудесна знамења која су се јавила код свете горе толико су утицала на дух и срце противуречних синова Израиљевих, учинивши их богобојажљивима и ревноснима у Закону, да за самог Синајског Законодавца ништа није остало пожељније него да се то дивно стање духа и срца сачува у изабраном народу заувек: „Ко ће дати да срце њихово у њима буде такво… у све дане?“

Бивши сведоци вашег неуморног усрђа ка храму Божијем у протеклој седмици, знајући да сте се јуче у купељи покајања, и вероватно сопственим сузама, очистили од свих нечистота греховних, видећи сада радост која блиста на вашим лицима од тајанственог сједињења с Божественим Жеником душа и срца, и закључујући из свега тога о добром стању целокупног вашег бића, и ми, браћо, не можемо а да сада не поновимо и не изговоримо пред вама благожелење Синајско: „Ко ће дати да срце ваше у вама буде такво, не само сада, већ у све дане?“ Ко ће учинити да заувек останете такви какви сте сада: са истом чистотом душе и срца, са истом светошћу мисли и жеља, са истим смирењем и преданошћу?

И ко нам то може дати осим Тебе, од Кога сваки добри дар и свако савршено давање исходи? Ти си нам даровао благодат да положимо почетак покајања; Ти нам подај и силу да започето наставимо и довршимо. Сам утврди „што си створио у нама“ (Пс. 67:29)!

Али, неће изостати дело Господње и Његова благодатна помоћ, вољени! Ако земљоделац не оставља поље свога труда док на њему не сазри све што је посејао и не буде сабрано у житницу, утолико пре Премудрост Божија неће оставити ваше душе и срца без посебне помоћи док на њима не узрасте све „жито правде“ (2. Кор. 9:10) и не буду сабрани сви плодови вере и љубави.

Сва сумња и сва опасност долази од нас самих: хоћемо ли сачувати семе вере и љубави? Хоћемо ли му дати да у нама неометано расте и доноси плод? Или ћемо дозволити да га прегазе неразумне животиње – ниске телесне страсти, или да га покљуцају птице небеске – сујетна надменост ума и гордост овога света?

Стога, узневши досад молитве и мољења за вас, сада сматрамо за дужност да се са усрднoм прозбом обратимо вама самима: да, оставивши видљиво и привремено уздржање, не прекидате духовно бодрење над собом и старање о души својој, да уложите све могуће напоре да у себи заувек продужите и учврстите ово свето расположење духа и срца у коме се сада налазите, и да се овим светим делом позабавите одмах, по изласку из овог храма. Јер шта би било са биљком, која је с великим трудом узгајана у стакленику, ако би је наједном изнели на зимску студен? Она би за неколико тренутака изгубила све своје цветове и увенула. Тако ће бити и са цветом чистоте и невиности душевне, који је процветао у покајању и исповести, ако, изашавши одавде, почнете да настављате ранији начин живота, предајући се старим греховним навикама, или кренете истим оним противним путевима којима сте ходили – или, што је горе, на којима сте некада непрестано падали.

Али ви нећете тако поступити, возљубљени, и нећете бити непријатељи сами себи! Зато, када се вратите у своје домове, пажљиво промислите како да од сада живите, шта из претходног живота треба потпуно оставити, шта ново прихватити, а шта изменити. И промисливши о своме будућем поретку живота, одмах, без одлагања на неко друго време, почните да се владате онако како сте одлучили. Живећи новом животом, немојте пропуштати да с времена на време строго испитујете себе у погледу напретка и да одмах исправљате свако скретање са задатог циља.

Овај садашњи Велики и Свети пост најбоље је време за такво утврђење себе заувек у вери и добрим наравима, већ и због тога што у његовом току многи саблазни овога света или сасвим не постоје за нас, или губе своју силу. Зато ћете имати сваку погодност да одмах приступите великом делу свог спасења и, уз Божију помоћ, довршите га како доликује.

Не занемарите, дакле, ово, возљубљени! Оставите, ако је могуће, све остале бриге и посветите се овом једном – јер каква је корист ако сав свет задобијете, а души својој наудите? Боље је све изгубити, па чак и све претрпети, него умрети у гресима.

А ко зна колико је који од нас далеко од свога последњег часа? О, како ће бити радосно са чистом душом и срцем закорачити у Велику седмицу Христових страдања! С каквом неисказаном радошћу ће се дочекати празник Васкрсења Господњег! Јер тада нећете празновати само васкрсење Господа из гроба, као раније, већ и сопствено васкрсење из смрти греховне, која вам досад није допуштала да окушате ниједну истинску радост.

А ми ћемо, као што смо се молили у току ове седмице, тако и у све дане Свете Четрдесетнице молитвено уздизати глас ка Господу, да Он Сам, „Који је започео добро дело у вама, доврши га“ Својом свемогућом благодаћу (Фил. 1:6)! Амин.