Шта значи то да све анатеме које данас Црква узноси ударају на сујеверја и јереси и ниједна не удара на злоћу и пороке? Зар се зао живот мање противи Јеванђељу него неистинита вера? Не, нераскајани порок је још гори од упорног неверовања. Али то што њега данас не погађа анатема, то је зато што о његовом злу никада није ни било спора; јер сви и увек и православни, па и сами јеретици, једнодушно су исповедали да је безакони и зли живот већ сам по себи анатема.

Није ли ово довољан разлог да сваког нераскајаног грешника спопадне стид и ужас? Али да би спасоносни страх био још силнији и делотворнији, отворимо Свето Писмо и прочитајмо из њега она места, на којима се изриче јад и проклетство на грехе и пороке.

Послушајмо најпре вођу народа Божијег, синајског законодавца, Мојсија. Он по сведочанству речи Божије, „беше човек врло кротак мимо све људе на земљи“ (4Мојс. 12:3). Шта, дакле ова кротост говори грешницима?

„Проклет да је који би ружио оца свог или матер своју. А сав народ нека каже: Амин.
Проклет да је који би помакао међу ближњег свог…
Проклет да је који би завео слепца с пута…
Проклет да је који би изврнуо правицу дошљаку, сироти или удовици…
Проклет да је који би убио ближњег свог из потаје…
Проклет да је који би примио какав поклон да убије човека права…
Проклет да је који не би остао на речима овог закона, и творио их. А сав народ нека каже: Амин“ (5Мојс. 27:16.19, 24-26).

Ево шта и на другом месту говори Мојсије, или боље, његовим устима Сами Господ, читавом Јеврејском народу: „Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те. Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу. Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје. Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих. Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш“ (5Мојс. 28:15-19).

Видите ли колико анатема и због чега су дате? Не због јереси и раскола, већ због нарушавања Божијег закона, за нераскајани живот у гресима.

Али, можда је таква строгост против порока постојала само у Старом Завету, који је сагласно своме строгом унутарњем карактеру, био и дарован на Синају, усред муња и ветра и громова; можда у Новом Завету, као Завету милости и благодати, има мање ужаса и страха за непокајаног грешника, тако да је у нади на Христове заслуге, могуће до краја живота предавати се безбрижно својим похотама и страстима?

Али, браћо и сестре, овако размишљати, значило би не схватати, унижавати, жалостити, достојну поклоњења Божију благодат и, како се страшно изразио апостол Христов, извртати је „на разврат“ (Јуд. 1:4). Јер и ми говоримо заједно са светим Павлом: „Је ли… Христос слуга гријеху? Боже сачувај!“ (Гал. 2:17). Ако у Новом Завету „гдје се умножи гријех ондје се… умножи благодат“ (Рим. 5:20), то није због тога да би овим својим преизобиљем хранила и снажила безакоње у људима, већ да би ово безакоње сузбила, избрисала и уништила. Крв Исуса Христа очишћује и спасава од сваког греха, али кога? Не сваког грешника, већ само оне који, постајући скрушени због својих грехова и примајући у име Искупитеља опроштај за њих, чине и са своје стране све што могу да се ослободе од срамног ропства страстима. А за непокајане грешнике ни у Новом, као ни у Старом Завету нема ни благодати ни помиловања.

Да се ове страшне истине не би некоме учиниле као наше сопствено расуђивање, окренимо се поново Писму и послушајмо шта се у Новом Завету говори против порока. „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру“ (Мт. 23:23)! Ето Анатеме против лажне побожности! „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте“ (Мт. 23:27). Ето суда за лицемере! „Тешко… оном кроз кога долази саблазан… боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску“ (Мт. 18:7,6). Ето анатеме на саблазнитеље! Тешко „вама богатима, јер сте већ примили утјеху своју“. Ето суда на неправедне и сурове богаташе! „Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети“. Ето пресуде против синова раскоши и благостања! „Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати“. Ето грмљавине против безумних светских радости! „Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама“ (Лк. 6:24-26). Ето стреле против сујете и испразне похвале људске!

Видите ли са каквом силином се у Новом завету удара на то што по расуђивању света не само да се не сматра за порок, већ се понекад сматра и за врлину. И из чијих устију излази толико огорчености и осуде? Из устију најслађег Исуса, из устију Онога Који и Сам јесте и једини узрок и дародавац сваке благодати. Зар би Он изговорио сувишно огорчење?

Хоћете ли још да чујете шта о грешницима говори апостол Павле, онај апостол који је толико био испуњен љубављу према ближњима, да је желео да ради спасења своје браће која пропадају и сам буде одлучен од Христа? Павле баца анатему не само на јавни порок и јавно непокајање, него и на саму хладноћу према вери, недостатак срдачног расположења и љубави према Господу и Спаситељу нашем. „Ако неко не љуби Господа Исуса Христа“, каже он, „да буде проклет!“ (1Кор. 16:22). После овога, који грех и који порок неће потпасти под анатему? Јер, љуби ли Господа Исуса онај пастир, који служи олтару само зато, што се храни од олтара, а не брине се за спасење душа, које су му поверене?

Дакле, такав је под Павловим проклетством! Љуби ли Господа судија за кога на суду нису вредни истина и невиност, већ осветољубивост и пристрасност? Дакле и он је под Павловим проклетством! Љуби ли Господа Исуса онај властелин, који крваве напоре потчињених растаче на раскош и пировања? Дакле и он је под Павловим проклетством! Љуби ли Господа онај богаташ, који, имајући могућност, да олакша судбину своје мање браће, а уз то и Христове, сурово „затвори срце своје“ (1Јн. 3:17) при погледу на брата потребитог? Дакле, он је под Павловим проклетством! Љуби ли Господа Исуса отац који се не брине око васпитања деце и даје им лош пример? Супруг, који не сачува узајамну верност и не толерише међусобне недостатке? Деца, која не уважавају родитеље и старије? Љубе ли Господа Исуса сви неуздржљиви, сви гневљиви, сви злоречиви, сви горди, сви грешници? Дакле сви су они под проклетством, јер „Ако неко не љуби Господа Исуса Христа“, тај је по речима светог Павла, проклет (1Кор. 16:22). И шта обећати таквим непокајаним душама? Зар рај и блаженство на небесима?

Да неће неко рећи: „Ово је тврда бесједа“ (Јн. 6:60)? Али за кога је она тврда? За оне који неће да љубе Онога Који Сам јесте љубав. Онога Који је умро за наше грехе и васкрсао за наше оправдање. И шта остаје таквима, ако не суд и осуда за њихове грехе? За кога је ово тврда беседа? За оне који су се до те мере прилепили за саблазни овога света, до те мере заглушили у себи глас савести и закона, да су, као што се види, одлучили да заувек наставе нечисти и богопротивни живот.

Заблагодаримо још више Господу, што нам није сакривена ужасна судбина, која очекује грешнике, и што нам је јасно показано шта ће нас, у случају да се не покајемо, сачекати иза гроба. Ако сама љубав небеска грми над нама громом анатеме, то је зато да нас пробуди од смртног сна греховног.

Будимо захвални овој бризи према нама и дошавши својим домовима, уместо да се предајемо испразним разговорима о томе како се у храмовима узвикивала анатема, боље да размислимо да можда не подлеже проклетству нешто у нашој нарави и нашем животу. И уколико нађемо било шта такво, пожуримо да га удаљимо од себе, ма како да нам се чинило привлачним и вредним, да не би смо у супротном на крају пали под то страшно проклетство, од кога неће бити спаса ни у самом покајању ни у заслугама Христовим.

Амин.