Света Акилина бејаше из села Закливери, у околини Солуна. Једнога дана њен отац у свађи уби свога суседа Турчина. Месне власти га ухватише и одведоше у Солун паши да га погуби. Но паша му поклони живот, пошто Акилинин отац пристаде да се потурчи. У то време Акилина беше млада девојчица. Пошто прође доста времена откако се њен отац потурчи, и Акилина напуни осамнаест година, Турци стадоше чинити притисак на њега да и Акилину потурчи. И отац потурчењак поче приморавати ћерку да се потурчи. Но мајка је подржаваше у вери Христовој. Отац пак и даље наваљиваше на кћер да се што пре потурчи, да му Турци више не би досађивали са тим. А Акилина, сва горећи Христовом љубављу, благо рече оцу: Зар сам ја малодушна као ти, да се одрекнем Творца и Саздатеља мог, Господа Исуса Христа који нас ради претрпе крст и смрт? То ја никада учинити нећу! Ево, готова сам на сваку муку, па и на саму смрт, из љубави према Христу Господу мом.
Тако говораше истинска ћерка небеског цара Христа. Видећи њену непоколебљивост, потурчени отац извести Турке о томе. Ови одмах послаше људе по Акилину да је доведу на суд. А благоразумна мати Акилинина, видевши послане људе, говораше Акилини: Чедо моје премило, кћери моја преслатка! Акилино, срце моје, ево дошао је час о коме сам ти говорила: поступи као послушно чедо моје и послушај савете моје: држи се јуначки у свима мукама које ти предстоје, и немој се одрећи Христа! Акилина јој одговори са сузама: Не бој се, мајко моја! и ја имам исту жељу и исти циљ, само нека ми Бог буде у помоћи! моли се, мајко, за мене!
Послате слуге везаше мученицу и поведоше на суд, а брижна мајка иђаше за њом. Акилину уведоше у суд, али њену мајку не пустише унутра. Судија рече Акилини: Девојко, потурчи се! Света одговори: Не, то учинити нећу. Ја се никада нећу одрећи вере своје и Господа мог Христа. Чувши то, судија се разјари и нареди да Акилину свуку и оставе на њој само кошуљу, да је вежу за стуб и бију моткама. То би учињено; два служитеља је тукоше дуго време; али мученица веома јуначки претрпе те муке.
Потом судија и други Турци изведоше свету мученицу преда се, стадоше је обасипати ласкама, обећавати јој многе почасти и дарове, само да се одрекне вере своје. Ал и невеста Христов.а то ниушта не сматраше А један властодржац, веома богат, рече мученици: Потурчи се, Акилино, па ћу те узети за сина мог. Мученица Христова одговори: Нека ђаво носи и тебе и твога сина! Због ових речи свету мученицу понова страховито бише, да јој и кошуљу сву подераше. Онда јој судија рече: Зар те није стид да те голу туку пред толиким људима? Или се турчи или ћу ти све кости поломити, једну за другом. – Мученица одговори: Никада се потурчити нећу, јер ми вера ваша никада не може заменити Господа Христа мог! – Бесни од гњева на овакав одговор, Турци је понова тако немилосрдно тукоше, да јој кости поломише, месо јој отпадаше, и крв њена потоцима зали земљу, и оставише је као мртву. Онда један хришћанин је узе, однесе и извести њену мајку. Мајка дотрча, загрли своју кћер која беше на издисају и питаше је: Шта си урадила, чедо моје? – Мученица дошавши к себи, једва отвори очи, па угледавши мајку, одговори јој: Шта сам могла урадити, о мајко, сем што си ми ти саветовала: одржала сам веру своју. А мајка подиже руке своје и очи к небу и захвали Господу Утом света мученица предаде душу своју у руке Божије и доби венац мучеништва. А свечесно и свето тело њено одмах стаде лити из себе тако чудесан и јак мирис, да се он осећао целим путем којим су носили мошти њене да сахране. Наредне пак ноћи сиђе светлост с неба као најсјајнија звезда и обасја гроб свете мученице. И хришћани који то видеше, прославише Бога, коме нека је слава и сила кроза све векове. Амин.
ОБРЕТЕЊЕ МОШТИЈУ СВЕТЕ НОВОМУЧЕНИЦЕ АКИЛИНЕ
Ово се збило 1764. године. Од те ноћи је прошло готово 250 година, али нико није знао где се налазе мошти свете мученице. Неки су сматрали да су биле закопане на турском гробљу у близини џамије. Међутим, божанска светлост, која се попут звезде спустила са неба и стала над њеним гробом, била је знамење. Хришћани који су живели у граду, сакрили су тело светитељке и по поретку га сахранили на безопасном месту. Имена ових храбрих људи била су Цоплас, Калимерис и Буклас. Они су се заклели да никада никоме не кажу где је сахрањена света новомученица Акилина, да њене свете мошти не би пале у руке турцима. Од тада су многе генерације хришћана отишле ка Богу са тугом, јер нису могли да се поклоне светитељкиним моштима. У данашње време је у Закливеру изграђен велелепан храм у част свете Акилине.
Становници Закливерија су неколико пута безуспешно покушавали да пронађу мошти новомученице. На крају се света Акилина сама јавила митрополиту Јерисоса, Никодиму (у чијој се епархији налази Закливери) док је био тешко болестан и објаснила да су њене мошти похрањене у цркви светих Архистратига Михаила и Гаврила у Осси. У тој цркви је 22. маја 2012. године митрополит Ланкадаски Јован (Тасиас) началствовао процесијом обретења моштију. Догађају су присуствовали епископ Фермијски Димитрије, представници митрополита јерисоса, архимандрити Хризостом (Мајдонис) и Игњатије (Риганас), настојатељ Цркве великомученика Георгија у Закливери протојереј Панајотис Коркондзилас и јеромонах Максим (Ивиритис).