схиигуман Сава: СУШТИНА ГОРДОСТИ

[dropcap letter=“Г“][/dropcap]ордост – то је застрашујућа душевна болест, која се веома тешко лечи. Нема мрскијег греха пред Богом од гордости. Свети Оци је називају „семеном сатане“.

Гордост је крајња самоувереност, са одбацивањем свега што није моје; извор гнева, суровости, раздражености и злобе; одбацивање Божије помоћи. Али управо гордељивац има нарочиту потребу за Богом, јер њега људи не могу спасити, када болест достигне последњи стадијум.

Проналазач овог греха, пали анђео таме, сам је сагрешио супротстављањем Богу, односно гордошћу и сав људски род увео у ту душегубну страст.

Сваки грешник који угађа својој страсти води рат против Бога, као што се некада сатана узбунтовао и подигао на небу рат против Бога да му се више не би покоравао и да би живео по својој вољи.

Када горди, сујетни, самољубиви, властољубиви, сурови, гневљиви, завидљиви, арогантни, надмени, непослушни и остали удовољавају својој страсти и зарад свога „ЈА“ понижавају друге, онда они као да подижу мач на Бога и као да говоре Христу: „Не желимо да следујемо Твоме примеру, не желимо да будемо кротки и незлобиви! Не допада нам се твој закон! Нека се они нама покоравају, а не ми њима!“

Избави нас Господе од оваквог помрачења! Са гордима обично овако и збуде. Уколико се на време не зауставе, не покају, постају богопротивни.

Сваким грехом, чак и најмањим, у души слаби благодат Божја, а смртним грехом људи је потпуно губе и постају достојни вечне казне.

Горди излазе из власти Божјег закона, зато сами себе лишавају заштите и покрова Божјег. Они трпе поразе на свим својим путевима. Живећи у телу они су већ мртви душом, и још за живота окушају адска мучења: усамљеност, мрачно униније, тескобу, злобу, мржњу, бесплодност, мрак и очајање.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 7. март 2018.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци