Данас празнујемо Благовести и Црква се облачи у празничне Богородичине тамно и нежно плаве одежде. „Данас је почетак нашега спасења и пројава тајне превечне: Син Божији постаје Син Дјеве“.
Са свих страна окружени смо бесконачношћу космичког простора. И до највећих дубина својих та бесконачност прожета је Божијом светлошћу, упија у себе Његове зраке. У њој се светлост згушњава. Безбојна, облачи се светлошћу небеског плаветнила, овог чудесног плаветнила, о коме говоре људи, дивећи му се, већ не само са земље. Ова плавичаста, небеска лазурна боја, зар не означава светлост која се излива у свет, просвећујући га?
Плава дубина неба, кажемо ми, хришћани, као да симболизује благодатно просвећење света. Односно, плава боја неба нама симболизује силазак Бога у свет и примање Божијих дарова, сусрет света са Богом и Бога са светом. Она нам говори о потоцима љубави Божије који непрекидно струје светом. Како нам је та љубав дошла кроз Пречисту, Преблагословену Дјеву Марију, плаву боју Црква сматра Богородичином.
Све, апсолутно све, што се дешава у свету, за последњи циљ има сједињење с Богом силом љубави Божије, схватали то људи или не схватали. Смисао људског живота јесте у његовом облагодаћивању силом Божијом, силом Божије љубави. Као и сви свети оци Цркве, тако је и наш велики Божији угодник, преподобни Серафим Саровски учио да је циљ истинског хришћанског живота један – стицање благодати Светога Духа. То стицање, као резултат којег човек постаје – по речима св. Атанасија Великог – Бог по благодати, ради чега је Бог у Богооваплоћењу и постао човек.
Али да ли је могуће овакво схватање облагодаћења човека Духом? Хиљаде и хиљаде година, људски род је живео у толиким гресима, у таквој нечистоти! Постојали су и добри људи, постојали су пророци, који су прорицали о доласку Месије – Христа. Очекивала се Жена, чије ће семе сатрти главу змије – ђавола, који је поробио људски род. Али Она се није појављивала и живот је настављао да протиче у ропству греха, у ропству нечистоте, прљавштине и зла…
И ево, долази време. У небеском плаветнилу блистају искрице рајске белине небожитеља који на земљу доноси благу вест о Христовом рођењу, о рођењу Сина Божијег од Пречисте Дјеве Марије, која може дати људско тело самоме Богу. Потпуно облагодаћење човека постаје могуће и оно се у домостроју људи и читавог света најпре савршава у лику Пречисте Дјеве Марије у тренутку Благовести, које данас прослављамо као „објављење превечне тајне“. Оно и постаје почетак, објава нашега спасења, које је могло и да се не збуде, у случају да Пречиста Дјева није слободно прихватила благу вест.
Није било могуће да не зна, Облагодаћена, Она која је постала сасуд Духа Светога, какве је муке очекују у Њеном Богоматеринству, у Њеном сараспињању и ужасном саумирању са Божанственим Сином. А сваку меру људског разума бесконачно је превазишла тајна бесеменог зачећа, безмужног рођења. Уколико би макар и сенка сличних искушења у осећањима и мислима проникла у срце, ушуњала се у ум Пречисте Дјеве, Благовест се не би збила. Али збила се Благовест стога што ништа није помутило пресветле дубине Њене слободе, у којој се родила и живела безгранична љубав према Богу. „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи Твојој“. У овим је речима изражена бездана дубина Њеног смирења, у коме изниче и живи љубав према Богу.
Оно, смирење, отоврило је срце Богоотроковице за примање Духа. Њеним смирењем свет се удостојио Божијег прихватања у Благовестима. И Црква говори, да се данас Њој, која је у овоме тренутку постала Мајка Божија, радује сва творевина Господња, сабор Анђеља и људски род. И са таквом љубављу и схватљивом простотом као да говори, да као и Њена душа, тако и свака људска душа може да се отвори да прими Духа, силом тога истога слободнога смирења, које порађа љубав према Богу, у којој је сваки почетак усмерености ка истинском добру и ка истинској лепоти, истинска стваралачка стихија људскога духа.
Из дубине своје палости и нечистоте сви ми са таквом благодарношћу и љубављу гледамо и никада нећемо престати да гледамо на нашу Славу, на нашу Узвишеност. Свагда ћемо је прослављати и благодарити јој и молити Њено заступништво, да стекнемо смирење налик на Њено:
„Радуј се Благодатна! Радуј се обрадована! Радуј се Освештана, Невесто Неневесна!“ Амин.
