протојереј Веволод Шпилер: Беседа на светог Николаја Чудотворца. Последња проповед оца Всеволода

Срећан вам празник, браћо и сестре! „Правило вере, образац кротости, учитеља уздржљивости…“ (из тропара светом Николају). Каквог уздржања учитељ? Од чега нас учи да се уздржавамо свети Никола?

Чини се да је у животу веома много разних „блага“, како знамо да кажемо. Па шта, дакле? Да се одрекнемо од свих добара која нас окружују? Свакако да се овде не ради једино о храни (која храна и у које доба године се од ње одрицати?) Свакако да се не ради о томе. Али од каквих блага се одрицати? Од оних блага које гради цивилизација, култура? Шта ће тада остати за живот, кажу многи? Неће ли заједно са тим благом из овог живота отићи и радост? Шта, зар треба да се одричемо од радости? Не, не и не! Ово је клевета на хришћанство, када тврде да хришћанство захтева да се одрекнемо од радости! Управо супротно! Само, какве се радости имају на уму, у томе је ствар.

Живимо у свету у коме влада угађање телу, у свету телоугађања. Ми живимо у свету у коме се готово све своди, у коме је сав смисао живота, сав смисао свих радости – служење нашем телу. Није ствар у томе да је тело нечисто. Тело је Бог створио, али га људи користе на исувише лош начин. Тело није створено зато да би смо му служили, а ми му служимо. Живимо у страстима! Страсно служимо телу! И међу греховима које рађају ове страсти ово претерано угађање телу може бити најстрашнији непријатељ, најстрашнији грех.

Браћо и сестре! Потребно је уздржавати се од прекомерног служења телу, потребно је уздржавати се од страсти, којима се треба супротстављати! Уздржање коме учи свети Никола, јесте борба, супротстављање страстима. Ово супротстављање почиње од супротстављања телесној страсти – похоти. Живот је препун ове похоте! Она одузима човеку све, а не даје ништа. Говоре: „Како? Одрећи се овога, орећи се онога? Аскетизам, потпуни аскетизам, потпуно одрицање од свих радости живота – зар је то хришћанство?“ Не! Хришћанство не учи овоме. Хришћанство учи борби са страстима, да се страст не претвара у кумир, коме човек служи све време.. Код једних је то, на пример, страст према вину, код других страст према коцки, код трећих, код четвртих, код петих… нема краја томе… Страсти, страсти и страсти, служење телу посредством задовољавања својим страстима. И нема супротстављања, нема борбе са страстима.

У сваком молитвенику ћете након молитава пред спавање наћи набрајање тих грехова, које треба исповедати Богу. За које је потребно кајати се Богу. Чега само нема тамо. Какве само тамо страсти нису набројане, којима ми служимо и грешимо! Обавезно свакодневно читајте ову вечерњу исповест, да би сте схватили каквим животом живите, и да би сте схватили да је истинска срећа човека управо у супротноме, у борби са овим страстима, а нарочито у борби са телесном страшћу. Она потпуно разорава живот и колико само уноси са собом јада, несреће, пустоши у овај свет!

Свети Никола нас учи да се уздржавамо. Пре свега се треба уздржавати од ове страсти. Ово је пут ка стицању блаженства, још овде, на земљи, а не тек након гроба. Ово је једини пут, који води ка истинском блаженству. А у овом блаженству се открива истина, смисао живота, истинска лепота, то што наше осећање прихвата као добро, то што ум схвата као истину. Ово је управо оно што се и открива у блаженству: созерцање истинске лепоте и у созерцању истине – пуноћа живота. Сав смисао живота је у стицању тога блаженства, које почиње овде и наставља се након смрти.

Удубите се у молитве за упокојене, за упокојење душе усопшег. Видећете да управо ово блаженство вечног живота у Богу даје истинску радост! И ето за шта се ми свагда молимо – да нашим упокојенима дарује радост пребивања у Богу, у блаженом животу Бога. Постајемо причасници славе Божије, вечне славе! Свако јутро се молимо за то: „Учини нас причасницима Славе Божије!“ Управо ова слава Божија и јесте блаженство Божије. Једини пут који нас води ка овом блаженству јесте пут уздржања од страсти и борбе са страстима.

Не бојте се ове борбе! Неће вам она одузети ништа радосно, напротив, она ће вам даровати радост. Хришћанство је донело на земљу радост, истинску радост. Ми се сво време молимо за ову радост: имати и не изгубити радост исцељене природе.

Овоме уздржању нас је учио свети Никола. Нека би молитвено заступање светог Николе дало снаге свакоме од нас да стремимо овоме блаженству, овој радости, свакоме од нас, да схватимо шта је такво уздржање, истинско уздржање. Да схватимо како да живимо истински, да живимо хришћански, да би смо увек и у овом и у будућем животу имали радост, радост, радост!

Честитам вам празник! Увек будите радосни! А бићете увек радосни, ако будете ишли путем уздржања, односно супротстављања страстима.

Амин.

Објавио Манастир Подмаине уз благослов игумана Рафаила (Бољевића) 19. децембар 2021.

Оставите коментар

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Слични чланци