Трећа недеља након Васкрса се назива Недеља светих жена Мироносица.
Чиме су мироносице заслужиле толику част и сећање да је ради њиховог помена и прослављања Света Црква назначила посебну недељу у току године? Да ли само због тога што су на сами дан Васкрсења Исуса Христа, веома рано ујутро, донеле миомирисно миро на Његов гроб, да би помазале Његово тело и због чега су назване Мироносице? Не. Свакако да су и овиме доказале да су волеле Исуса Христа, али ово је било само њихово последње дело, које су учиниле ради Њега, из љубави према Њему, умрломе. Не, оне су још пре тога, много раније, показале много више своје љубави према Христу. Биле су присутне на Његовом погребу, ту су биле док је био распет, док је ишао ка Голготи, ишле су за Њим и плакале. Најважније је пак, да су за све оно време док је Исус Христос пролазио кроз градове и села и учио народ, ове жене биле међу првима који су Га следилe и служилe Му својим имањем.
Али шта их је то привукло ка Исусу Христу? Оне тада још увек нису знале да је Oн Син Божији, Спаситељ људског рода, Творац, Сведржитељ, Бог. Шта их је ипак приморавало да Га толико заволе? Учење које је проповедао. Још никоо није учио томе чему је учио Исус Христос и нико није говорио тако како је Он говорио. Из Његових уста изливале су се благе речи, као миомирисно миро, и оне једноставно нису могле да оду од Њега, желећи да чују све што буде говорио. Стога су га оне и звале искључиво Учитељем, и готово да и нису имале друго име којим су Га ословљавали, сем Учитељ.
Ето дакле, чиме су жене-мироносице заслужиле част и спомен у Светој Цркви: својом љубављу према Исусу Христу, а нарочито тиме што су волеле да слушају Његово учење и ишавши за Њим свуда, служиле Му својим имањем. Овим оне не само да су се саме училе од Њега, већ су Му и помагале да подучава друге, прибављајући Њему и ученицима Његовим све што им је било потребно за живот. Дакле, жене Мироносице су нарочито волеле учење, које је проповедао Исус Христос, и ревновале за просвећење које је Он посвуда распрострањивао.
При помену жена Мироносица долично је да поменемо и наше жене. Али шта да кажемо о њима? Шта оне воле? Чиме се занимају? Како проводе време? Оне које неамју велико богатство већим делом напорно раде, труде се. Али шта раде оне које нису сиромашне, већ богате? Читају ли, слушају ли нешто од онога што им је потребно, корисно, спасоносно, свештено? Неке од њих, умеју ли уопште и да читају?… Оне се често жале на испразност живота, на досаду. Да, како да се и не досађују, како и да не осећају испразност живота, када ништа добро не чине, ничим узвишеним се не занимају и на тај начин живе већином и себи и другима на терет? Јер нас, као разумна бића, може интересовати и радовати нас оно што је мисаоно, разумно, свето, потребно за нас и корисно за друге.
„Шта да чинимо, чиме да се занимамо?“, говоре оне. Занимајте се учењем Исуса Христа, његовим читањем и слушањем. Заволите ово учење и не одступајте од њега. О каква је само у њему светлост за наш ум, каав одмор за душе, какво весеље за срце! Ви би и дан и ноћ почели да мислите о њему, никада не би заборавили његове савете, поуке.
Шта да чините, чиме да се занимате? Сада се непрестано по градовима и селима отвара тако много школа. Зашто се не би сте ви, нарочито ви које сте богате, које имате довољно средстава, не би сте заузели за те школе, зашто им не бисте послужиле својим имањима, снабдевајући и учитеље и ђаке ониме што им је неопходно? Колико би само од овога било славе за Бога, користи за ближње, утехе за вас! Да се и у овим школама предаје Христово учење и тако, служећи школи, ви би сте, као жене мироносице, служиле Христу, јединоме Учитељу свих људи у сва времена.
Шта да чините, чиме да се занимате? О, чините све у име Исуса Христа, ради Њега, на корист других, на спасење ближњих и тада ће вас свако ваше дело, као миомирисно миро, наслађивати и радовати у животу и ви ћете тиме за себе заслужити добру славу и оставићете себи добар спомен, вечни. Пример светих жена Мироносица, које данас Црква прославља, подсећа нас на то шта треба да заволите и чиме да се превасходно занимате, а ваше сопствено осећање испразности живота да вас уразуми да не живите тако како би требало, нисте заволели оно, нити се занимате оним чиме би требали.
Живот који није по Исусу Христу, живот без истинске и свете љубави, без добрих длеа, без корисних делања – увек је досадан и испразан. Амин.