Тога ради Бог сиђе на земљу, да нас узведе на небеса (из акатиста Исусу Најслађем, кондак 8.).
Многи се од нас на данашњи дан уопште не радују тако како би требало, а то је свакако због тога што они уопште не знају како треба или заборављају на истински узрок данашње радости. И зато, браћо и сестре, проговоримо о томе зашто ми данас треба да се радујемо.
Данас Света Црква помиње оно време, када је Исус Христос, Син Божији, сишао са Неба и Оваплотио се од Пресвете Дјеве Марије. Али због чега је Исус Христос, Син Божији, сишао са неба? Да би нас узвео на небо. Ето дакле, који је главни узрок садашње наше радости: Исус Христос, Син Божији, сишао је са Неба, да би нас узвео на небо
Небо – то је блажено обитавалиште невидљивих духова и наше будуће вечно обитавалиште, које је раније јако мало било познато. О, како је само ово једно незнање било убитачно, мучно за нас! У тренуцима туге, у часовима сете, куда да одахнемо душом? У тренутку смрти, у моменту раздвајања, где да нађемо утеху? И какав би то живот био, који треба да се неповратно заврши? Боље би било уопште не живети. И какве би то биле радости, које треба да заувек нестану? Боље би било да се уопште не радујемо на тај начин.
А сада, браћо и сестре, сличне мисли нас не могу и не треба да нас узнемиравају. Сада имамо Небо, земљу одмора и утехе, где тако често одлазимо напуштајући светске сујете, да одморимо душу, да успокојимо срце. Сада имамо вечни Живот, у коме ћемо некада живети новим животом, нераздвојно од свега тога што је драго и мило нашем срцу.
Али ко нам је рекао за то? Ко нам је рекао шта је то вечни живот? Исус Христос, Син Божији. Другоме ни не би смо поверовали, али Њему не можемо, а да не верујемо, јер је Он Сам сишао са неба. Други нас не би могао убедити, али у Његове речи не можемо посумњати, јер је Он истинити Бог. Након свега тога, можемо ли, не радовати се у овај дан, у који је Исус Христос, Син Божији, сишао са небеса, дан у коме нам је откривена непозната земља, ово Небо, блажено обитавалиште невидљивих духова и наше будуће вечно обитавалиште?
Истина, ми би смо и без Исуса Христа, једном видели ту непознату земљу. Тело, у коме је наша душа затворена, смета нам да сада видимо духовни свет; са његовим уништењем, неће више бити те препреке. Али, јао нама, ми би смо тада видели блажени свет само због тога, да га не би смо вечно гледали; ми би смо тада сазнали за какво нас је блаженство Бог створио, али би са тим сазнали да не можемо да уђемо у то блаженство. О, ово би знање било мучније од самог незнања, ова светлост би била убитачнија од саме таме. Али сада, са доласком Исуса Христа, немамо чега да се бојимо. Исус Христос нам није рекао само да постоји небо, да постоји вечни живот, већ нам је показао и пут за достизање тога Неба. Дао нам је и средства за достизање вечног живота.
Шта нас лишава неба? Шта нас спречава да се наслађујемо вечним животом? Грех. Али Исус Христос нас је избавио од грехова. Сада ми из бање крштења излазимо чисти од сваке греховне нечистоте. Исус Христос је пролио Своју Крв за нас – можемо ли стога да сумњамо у могућност да узиђемо на небо? Може ли Исус Христос да не прими на небо нас, које је искупио Својом Часном Крвљу ради Неба? И након свега можемо ли ми да се не радујемо на данашњи дан, у који је постављен почетак овоме искупљењу?
Дакле, браћо и сестре, размишљајмо у ове дане и разговарајмо једни са другима о томе, ради чега је Исус Христос дошао на земљу и тада ће чиста радост сама доћи до нас, испунити нашу душу и зрачити из нас. Ова чиста и света радост ће собом очистити и осветити све наше земаљске радости, које ми сада окушамо. Да, браћо и сестре, док смо на земљи, потребне су нам и земаљске радости, и Црква нам их не брани и не осуђује нас, само нека те радости не угушују у нама духовну радост. А оне ће је неизоставно угушити, уколико будемо заборављали истински узрок наше данашње радости.
Амин.